Зенит

Ви сте прави Балканац. Астал вам je пун „Вардара“ замотаних y хартију започео сам разговор, после уобичајеног руковања, пошто смо заузели своја места. Барбис ту примедбу није разумео. A ни онај српски студент, који ce нежељено нашао y Барбисовој соби. Довољно je рећи да je то био српски студент и ништа више, па да ce разуме његово сељачко и бедно покровитељство, које je покушавао да уноси y један део разговора коме он није био дорастао и који je био ван домашаја његове ингелигенције и његовог знања. Али : чега ce паметан стиди оним ce будала поноси. Барбис je говорио живо о позоришту и своме раду. Излагао je своја гледишта на уметност. Говорило ce највише о књижевности. У главном све оно, што нам je познато из његових дела. Напустио je „ Clarté “ пошто ce y њега увукла политика. A он такође не воле политику. Његови циљеви су много већи и ван сваке политике. To je оно, што тако многобројни не могу разумети. Ми смо ce зато одмах и лако нашли на једној заједничкој тачци, која je својствена ретким и независним мислиоцима. Надаље, Барбис je потврђивао моје мишлење да ће тзв. надреалисти (у ствари префарбани дадаисти) упропастити „Clarté", пошто су они последњи изданак једне преживеле и старе буржоаске културе, односно европске дегенерације. У собу улази један доброћудни дебељко са цигаром y устима. Рукујемо ce и промрмљамо своја имена. Он седа на кревет и чита неке стране новине. Разговор га није много интересовао, пошто ce сигурно побојао за своју равнотежу. јер, на Балкану ce најлакше изгуби равнотежа. Само покаткада подизао je главу и погледао на нашу страну очима пуним чуђења и необичног изненађења. Ови рефлексивни покрети били су најјаснији доказ, да су ce y његовој присутности изговарале мисли које Европејци нису викли да слушају од ма кога човека са Балкана. Непосредно за њим, уђоше још двојица масних људи. Један од њих са сребрним штапом на грудима као жезлом. Други са устима пуним накићених фраза. Ушли су, да не кажем провалили y Барбисову собу без пријаве, вичући још са врата: Bonjour maître, mon nom... Али како уђоше, још брже нашли су ce пред вратима. Барбис je био принужден, да их својим дугим рукама отпреми напоље. Тако и овом приликом; непозваним гостима место je било за вратима*). Барбис говори темпераментно. Страсно пуши цигарету за цигаретом. Своје речи прати пластичним покретима своје фине

*) Прича ce, да je један од тих дебељаковића био неки „песник " Тодор Манојловић.

année VI

19

numéro 41