Зенит
овог друштвеног часописа и просто смо ce запрепастили од изненађења. Г. Марјановић, који je одавно продао американски патент теозофију, отишао je опет y Америку да би могао писати посланице. И гле чуда, његови написи о уметности јасан су доказ, да је поједине ставке ЗЕНИТА просто научио наизуст, Надаље, нађосмо „аутобиографије“ све самих богоданих писаца и каријериста по професији који, сем плагијаторског стила и духа заузимају ставове зенитистичких бораца и „незнатних имена", на чијим крилима они тако бесрамно путују и пљују на њих, y знак благодарности за плодове од којих живи цела њихова генерација. У истоме часопису, сем многих безимених наших следбеника и несуђених сарадника ЗЕНИТА налазимо нажалост и Томашићеве плодове зенитизма, коме, y наше знање, још није поцрвенео образ због непоштене работе оних, којима je он тако често покровитељ.
Pjesme. Аутор Ljubo Wiesner. Издање Народне Књижнице, Загреб Ако ce до данас није знало што je поезија, ми држимо да смо многе заслуге стекли y тешком раду разбистравања тога општег и профанисаног појма. Како да и не буде профанисан појам песника и поезије кад име песника носи и овакав један бедни стихотворац какав je Ljubo Wiesner, ванбрачни син A. Г. Матоша, који je опет као стихотворац био ванбрачни син незнамо кога ванбрачнога сина са европског континента. „Пјесме" овог духовног „богца Марије Бистричке", њихова садржина и њихова версификација исто тако су забавне и поетичне, као и магарац кад удара y кантар. Надајмо ce, да ће ове „пјесме“ (од којих ce добивају црви y цревима), најзад наћи места y једној репрезентативној антологији шаљивог листа „Коприва“, ако ce његови издавачи доиста одлуче за антологију песничког свраба.
Поезија. Аутор Божидар Ковачевић. Издање С. Б. Цвијановића. Тако и треба. Аутор je сам себи отпевао опело, пошто je својим почетничким стиховима обогатио смрадни музеј незенитистичке савремене поезије. Није му за замерити: млад je, луд je, па не умије. И ако му je поезија девете пећи гурало, [јер он то својим цигањским стиховима најбоље доказује] његова популарност и признање које je стекао y једној новинарској средини, најјача су страна његовог талента. После неуспеха, да његови стихови буду штампани y ЗЕНИТУ, [Уредништво ЗЕНИТА сматрало je за своју дужност, онемогућити публицитет једном песничком сваштару!] Божидар Ковачевић je телеграфски брзо сочинио своју лукративну песничку каријеру благодарећи једном угледном издавачу, који je својим ауторитетом данас једини наследник Јована Скерлића. Па кад ce још узме y обзир и фамозно фабриковање „нових“ песника, y оно време када су фронтови били још неодређени, када ce многоштошта радило само на утук ЗЕНИТУ и зенитизму и када je сваки зенитистички епигон сматран за богоданог „модерног" песника само зато што није
година VI
30
број 41