Зенит

вилизација" један ординаран блеф, који je толико произвољан и вербалан, да просто граничи ce незнањем самог основног појма: цивилизација. Чини нам ce, ми смо већ прошлих година обратили пажњу госпару Војновићу на ову његову заблуду, али госпар и конте баш никако неда да ce крсти. Међутим, јасно je сваком културнијем човеку, да не постоји „југословенска цивилизациЈа", нити je икада постојала. Ова књига то још јасније показује, јер je писана са претензијом да сврати пажњу „европске јавности", која ce сасвим оглушила на то вабљење. И сасвим разумљиво. Јер најзад, ни „европска јавност“ не обраћа пажњу на свако звоно, па макар оно звонило и француски.

Макроскоп

Метафизика ничега.

Метафизика ничега. Драгоцена je ова књига због духа, који провејава кроз њу. Непознати писац умео je да уочи важност и гротескност прекомерне употребе речи НИШТА, сд свакога: било политичара, било песника, било филозофа, било новинара. И никоме није пало на памет, да ce позабави мало том „безначајном“ речи и појмом : НИШТА. Тек овај непознати писац приближио ce томе НИЧЕМУ и ушао y његову метафизику. Зар то није значајно: метафизика ничега!? Ta књига, која je „ мала антологија о најмањем “ , најављује тек једног новог писца, песника и мислиоца, од кога треба да очекујемо још многа изненађена духа, талента и афирмације.

Четврти симфонијски концерт.

Четврти симфонијски концерт. Народно Позориште 7. априла 1926. Нac je интересовао само Крешимир Бенић.Његове две композиције музика пејсажа, a не музички пејсажи, што je сасвим нешто треће. Међутим, за музику je то од споредне важности. Бенић као комиозитор je сирова снага. Он с есно гаји своју сировину. Тo мора да ce jЕp je то најбоља гарантија његовог талента Његов „ Плес човека “ je елементарна музика To значи да није школска и вештачка фабрикација. Од другостепене важности je инструментална страна музичког дела, пошто je онА уметничком изразу увек на сметњу. Динамичност ритма y „ Плесу човека“ je драгоцен докуменат Бенићевог y егничког, односно музичког схватања. Али оркестар са својим диригентом, показао ce као највећи непријатељ Бенићеве музике. (Са једном пробом не изводе ce симфонијски концерти ни на Чубури). Друга композиција „ Плес y брдима “ , више je конвенционална и мелодична. Она he ce неуметничкој публици више свидети a још више неуметничким музичарима. Карактеристично je, да музички „критичар “ обавештене „Политике “ није ни забележио извођење Бенићевих композиција y београдској филхармонији. A то значи нешто Језуитизам je y наше доба постао највећа врлина. И доктор музикологије y „С.КГ.“ no свој прилици преспавао je тај поменути концерт, да му буде лакше при докторској души.

Први концерт југословенске хорске музике.

Први концерт југословенске хорске музике. Н. Позориште 11. апр.1926. И опет, признајеио лојално, нас je интересовао само Јосип Штолцер Славенски. За њега ce каже на пр. y каталогу, да је „његов Гудачки Квартет имао успеха на музичким свечаностима y Д науешингену". Међутим, Штолдер-Славенски са својим Квартетом, добио je прву награду. Али, треба неко да буде зенитиста или да изрази само симпатије, изгубиће сав „добар глас “ a сву његову вредност прогутаће помрчина. Његове старе композиције које су певане на томе концерту из времена. док je Штолцер-Славенски ходао још y кратким панталонама музике, оне су биле „најмо дeрниje “ према сватању наших музиканата. Изгледа по свему, да Штолцер -Славенски служи само као етикета “модерне“ музике. Стварно, о његовој уметничкој и музичкој снази најмање ce води рачуна. Неизбеживи доктор музикологије пронашао je за његову композицију Moлитву добрим очима, да „осим неприродних тешкоћа, нема ничега y себи што би нам могло да измами уметничко признање". Е наздравље !

година VI

32

број 41