Зенит

ЗА СЛОБОДУ МИСЛИ ЗА СЛОБОДУ СТВАРАЊА

Одбрана оптуженог Љубомира Мицића изречена пред Првостепеним Судом y Београду 16. априла 1926. год. La defense de l' accusé Lioubomir Mitzitch donnée devant le tribunale de Belgrade, le 16. avril 1926.

Господо судије! Без лажне маске скромности: велики песник не осећа ce кривим. И ја као песник нећу да ce браним. Ако би ce бранио допуштао би своју кривицу, јер стојим на гледишту: за песничка дела песницима ce не може судити људским законима, Песнички геније не може да буде кривично одговоран. Али, пошто сам и ја тек смртни човек, ја само као такав желим да одредим свој став према оптужби, која je no својој мотивацији атентат на моје поштење као човека и на моју част као песника. Јер песник je изабраник свога народа или целога човечанства. Јер песник je духовни вођ народа a не никада политичар. To знају сви они који су свесни дубоког значаја Народне Поезије и њеног моћног утицаја y формацији нашег предратног карактера. Дакле : поезија je била наше једино филозофско гледиште на свет, и ако романтично, и ако несавремено. Као човек, ја могу да будем кривац као и ви, али као песник никада. He треба сметнути с ума: ја сам оптужен због песничких РЕЧИ српскога језика, које су произвољно истргнуте из моје антиевропске поеме АЕРОПЛАН БЕЗ МОТОРА. Нисам оптужен због неке зле НАМЕРЕ нити због каквог ДЕЛА, него просто због РЕЧИ, чије je значење изопачено као и сав мој досадањи рад. Тврдим: песникове РЕЧИ не могу ce узимати као ДЕЛО, пошто y овоме случају никакво ДЕЛО није извршено. Од РЕЧИ до ДЕЛА постоји једно велико одстојање. ДЕЛО je цела поема a не поједине РЕЧИ или СТИХОВИ. Поема je мозаик речи и само као мозаик може ce узети y расматрање. У немогућем склопу инкриминисаних РЕЧИ и СТИХОВА (које ја такве не признајем за своје), скалупљених од рушевина мозаика моје поеме, која ce не односи на никакво физичко тело, a чије су речи y својој апстрактној функцији изгубиле свакодневни смисао оптужба садржи и један ФАЛСИФИКАТ, јер песник Љубомир Мицић није нигде написао: ја управљам бољшевичком револуцијом... јер je то очигледна глупост. Оптужени песник желео би, да његов тужилац објасни реални смисао ових фалсификованих

année VI

numéro 41