Зенит
xohe да cy велики. Друго: сви последњи хоће да буду први. Треће; сви хоће да буду вође. Четврто: ниједан младић неће да ce подвргне дисциплини покрета, јер дисциплина „заробљује“ њихову „индивидуалност“ (Ратковић, Јерковић, Поповић). Пето; одбијени, тј. они који нису могли да постану сарадници ЗЕНИТА нити су примљени y редове зенитиста! (Драинац, Дединац, проф, Д. Лапчевић. Др. Младеновић, Манојловић, Јерковић, Ујевић, Були, Подбевшек). Све су то узроци, све су то пороци, који су заразили једно друштво и једну младу генерацију. Најзад, сваки од њих хтео je да буде проналазач, пошто већ живимо y веку проналажења. Добар пример je заразан али и безбројни рђави узорци су права напаст за гомилу мегаломана. (Сетите ce листова псеудозенитистичких: „Нова Светлост“ Велибор „Мисао“ je већ поменута. „Путеви“, први и други пу т . „Хипнос“, „Сведочанства“, „Раскрсница“, па чак и један део „Покрета“). Психоза имитовања и претакања зенитизма y смрдљиве антизеиитистичке судове постала je ево свеопшта манија, a психоанализа још није успела да допутује на Балкан па да нам објасни: откуда то, да матица свега револуционарног и новог стварања на Балкану после рата, остаде „непозната“ свима онима који су из ње произашли a нарочито онима, пред којима они понешто изигравају. (Међутим, опрезно и постепено, данас већ готово сви антизенитисти пропагују нову уметност против које cy ce увек борили). И откуда то, да матични покрет зенитизам буде сисан на стотине сиса, као неко балканско чудовиште, a бојкотован од свеукупне штенади, отхрањене зенитистичким млеком? Али не требамо зато психоанализу. Зенитизам, као духовно организован покреи стваралачког тоталитета (нова садржина, нова форма и нова техника уметничког израза) са свима својим делима, најбоље објашњава свој мрачан и паклени антипод антизенитизам. Однос зенитизма и антизенитизма, изгледа оваког Зенитнзам je надмоћан пo својнм новим и оригиналним творевинама, по својој садржини, пo cвojoj етчкој и варварској основи. (Антизенитизам je пролазно моћан по својим друштвеним средствима борбе и по својој многобројности). 3 енитизам je надмоћан по својој изграђеној идеологији покрета (израженој y делима и маннфестима), no својим правовременим односима према свима важнијим појавама caвpeменог живота y свету. (Антизенитизам je пролазно моћан по својој документованој безначелности и еклектичности, по својој документованој инфериорности и културној неопредељености). Зенитизам je надмоћан пo својој варварској искрености, којом je излагао сва своја мишљења без опортунитета, мишљења за која ce je увек устрајно борио. прошив свију и против свакога. (Антизенитизам, са легијом заробљених и корумпираних, духовно подјармљених антизенитиста, имају много лакши посао : они уопште не улазе y јавну борбу, јер не смију y такву борбу.
année VI
10
numéro 43