Зенит

прилике захтевале су ново писање, ново изражавање мисли. И тако je зенитизам окренуо тумбе академске прописе и сасвим на другој, супротној основи подигао нову уметност. У књизи Љубомира Мицића „Кола за спасавање“ изнешени су зенитистички принципи уметничког стварања. На тај начин зенитизам, својом појавом обогаћује развитак уметности са још једном новом формом... A духовне револуције спојене су снажном везом са социјалном револуцијом. Преко њихове споне врши ce реперкусија једне на другу. Научни и уметнички преврати индиректно утичу и јако психолошки на људе, који тада гледају куражније и са више смелости и на социалан преврат и преображај. Па чак један мали детаљ и интернационална форма часописа „Зенита“, несвесно утиче на све веће осећање људи, да су заиста националистичке тежње данас глупаве и да смо сви ми људи на глобусу један народ. Докле ће зенитистичка уметност постојати? Xoћe ли и даље остати y далекој будућности новог безкласног друштва? Без сумње, имаће да испуни y дугом низу класне борбе свој велики историски задатак. Јер зенитизам је уметност борбе, као што je и наша епоха епоха борбе. Зенитизам ће важити као велика епохална уметност али ће ce по доласку безкласног друштва појавити и сталоженија уметност. Уметност хармоннје ~ јер будућност ће бити време хармоније. Ta будућа уметност доћи ће преко зенитистичког моста, који ће je делити од предратне уметности a y својим жилама посиће и зенитистичке сокове. 19-XI-1926

Др. М. РАСИНОВ

Тагоре и зенитистичке демонстрације.

Мора ce признати, Тагоре je велики мудрац за глупаке оба пола рода људскога. Tarope, богомољац и путујући глумац, попут својих земљака индијских факира и Кришнамуртија —путује европским земљама као „ пророк " и „светац" утекао из прастаре школе Готама Буде и Исуса Христоса. Али, пошто ce он стално налази y екстази ван времена и ван простора, и пoштo ce y друштву са господином Богом предходпо поклонио Мусолинију, a затим упутио на наш Балкан и благословио краља Бориса, ми смо спремни да опростимо све његове детиње ламентације и бургије. Истина, Тагорин свилени џеп видно ce опире његовим фразама. A његов џеп je веродостојан сведок наших мишлења о њему: y Загребу, за једно вече, прогутао je Тагорин свилени џеп 15,000 динара a y Београду 12.000 динара. И тако y име свог трговачког предузећа, он je мирне и чисте савести свечано позвао наше уметнике да ce одрекну земаљскнх добара. Такве проповеди воле да чује његова друга отаџбина Енглеска. Такву „поезију“ и такву „религију“ издашно потпомажу све владајуће класе свију држава. Такво постумно хришћанство и y свом најбеднијем облику теософији подржавају данас највише Енглеска и Америка, јер циљ je јасан: одвратити пажњу највећег броја људи од добара овога живота, да би што лакше cвa земаљска добра могла приграбити шака човечанских разбојника. A томе циљу служи Рабиндранат Тагоре, свесно или несвесно, то je за наше посматрање сасвим споредно. Наша штампа помагала je Taгopy y његовом предузећу једногласно. Од милоште, називала га je индијанским песником, место индијским. Али то није било једино за похвалу. Много je похвалнија једнодушност штампе.

година VI

15

број 43