Златиборски правнички дани
Златибор 2009 Социјална права и економска криза
положају којима се изричу санкције због повреде закона у погледу сукоба интереса, недозвољене кумулације функција, и др.
Заштита достојанства и приватности јесте начело које има за циљ осигурање достојанствених услова рада и заштиту приватности државног службеника (која се на одређени начин штити и на раду и у вези са радом). Кодекс штити државног службеника од узнемиравања – тзв. мобинга на раду, посебно уколико до узнемиравања долази услед тога што је државни службеник писмено обавестио руководиоца органа о томе да се од њега или другог државног службеника тражи да поступи на начин који није у складу са Кодексом. Због указивања на повреду Кодекса (или другог јавног интереса – енг. Right to whistleblow), државни службеник не сме бити стављен у неповољнији положај у односу на друге државне службенике. Код нас је припремљен Предлог закона о спречавању злостављања на раду, који признаје право запосленом на заштиту у случају да се обрати надлежном државном органу указују на повреду јавног интереса поступцима послодавца.
Кодекси понашања у приватном сектору, такође, могу допринети превладавању економске и моралне кризе. Међутим, долази до доношења обиља кодекса понашања од стране самих послодаваца, нарочито у сектору услуга у приватном сектору, који не ретко задиру у право приватности (дакле, супротно Закону о раду)и достојанство на раду – у тежњи за што већим профитом жртвују се приватност (лична права) и достојанство на раду. Ови кодекси се доносе не само без законског основа већ и без уважавања социјалног дијалога у уређивању услова рада и стандарда професионалног и етичког понашања. Отуда, често су израз ауторитарног менаџмента (корпоративног управљања), уместо да буду у функцији социјално одговорног менаџмента, што је у супротности и са начелом да струковна (професионална) удружења аутономно доносе стандарде професионалног и етичког понашања. Тако, кодексима корпоративног управљања у приватном сектору не успостављају се само правила рада органа управљања друштвом, односи друштва са акционарима, са постојећим и потенцијалним инвеститорима, пословним партнерима, екстерном ревизијом и осталим субјектима на слободном тржишту, већ се прописује да поред чланова органа и сви запослени имају обавезу да се придржавају правила корпоративног управљања садржаних у кодексу.
Кодекси корпоративног управљања имају посебно важно место за остваривање концепта социјално одговорног управљања (компаније). Њихово доношење не налаже закон, али се овакви кодекси сматрају комплементарним законским решењима и у функцији су успостављања стандарда корпоративног управљања од стране интересних асоцијација привредних субјеката = Привредна комора Србије је донела Кодекс корпоративног управљања _, након
20 "Службени гласник РС", бр. 1/2006. 14