Златиборски правнички дани

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

доношења новог Закона о привредним друштвима Србије (2004). Правила Кодекса по својој вокацији су упућујућа, објашњавајућа, интерпретирајућа, што не значи да ова правила и са овом правном природом нису обавезујућа. Као извор тзв. меког права у пословној пракси организовања корпоративног управљања, пре свега акционарских друштава, Кодекс треба да учини управљање што транспарентнијим у својеврсном троуглу: акционари (инвеститори) - управа (менаџмент) - надзор“

"Добро корпоративно управљање не значи само интерес акционара, као несумњив примарни интерес који покреће и носи инвестициони процес. Добро корпоративно управљање претпоставља и адекватну заступљеност и заштиту и осталих интереса, легитимних и релевантних: поверилаца, запослених, управе, клијентеле, друштва у социолошком смислу речи (друштвена одговорност компанија). "> Cpe више се указује да се у управљању европским предузећима (5Е) од управе друштва (управног или надзорног одбора) очекује већа коопреативност и уравнотеженије представљање не само интереса акционара већ и запослених, невладиних организација, потрошача, локалне самоуправе, у функцији активности предузећа.“

Одлика социјално одговорног управљања подразумева да се при доношењу кодекса корпоративног управљања, у делу који се односи на обавезе и права запослених, предвиди да управни одбор омогући одређени вид социјалног дијалога (консултовања) правоваљано изабраних представника запослених. Исто тако, и поред одредбе Кодекса корпоративног управљања да друштво треба да извештај о корпоративном управљању објави на својој интернет страници у року од месец дана од дана одржавања седнице скупштине акционара на којој се гласало о њему, Кодекс је могао да предвиди и достављање извештаја и репрезентативном синдикату (синдикатима, или савету запослених), што би било у складу са (још увек у нашем праву необавезујућим) европским радним стандардима, који изражавају концепт друштвено одговорног управљања (предузећа). Наиме, према Директиви 2002/14 о успостављању општег оквира за информисање и консултовање у Европској заједници, успостављени су стандарди информисања и консултовања који се примењују у предузећима која запошљавају најмање 50 запослених у било којој држави чланици, или организационим јединицама која запошљавају најмање 20 запослених у било којој држави чланици. Информисање покрива питања развоја предузећа (и зависних друштава), као и о економској ситуацији

21 ; ;

У упоредном праву јављају се етички кодекси удружења сертификованих чланова _ надзорних одбора (нпр. у хрватском праву). = Из Уводних напомена за Кодекс корпоративног управљања ПКС.

* M. Deluzet, Pour une gouvernance d'enterprise européenne, Confrontation Europe, N.85/2009, crp. 31-32.

15