Златиборски правнички дани

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

Концепт флексигурности садржан у Саопштењу Комисије о начелима флексигурности, у условима брзих промена у контексту међународних економских интеграција уопште, посебно у ЕУ, настоји да уместо сигурности запослења засноване на заштитном карактеру радног законодавства, понуди решење које ће имати за последицу већу флексибилност на тржишту рада, већу флексибилност у организацији рада, већу запошљивост и прилагодљивост радника, засновану на повећаној способности проналажења и задржавања посла захваљујући професионалним способностима које се константно побољшавају – концепт доживотног учења. На тај начин, у условима сталних економских и технолошких промена условљених глобализацијом, расту реални изгледи за добијање и задржавање посла, односно професионалне интеграције – професионалне и географске мобилности, под условом да светска економска криза не еродира достигнућа европског социјалног модела.

Разуме се, уз флексибилност на тржишту рада и концепт доживотног учења, неопходно је да државе чланице своју одговорност у овом погледу искажу и вођењем активне политике запошљавања, што посебно важи у погледу стварања услова за запошљавање одређених категорија лица које су посебно осетљиве — националних мањина, етничких скупина, жена, омладине, лица са инвалидитетом, а управо је светска економска криза посебно погодила ове категорије лица и у ЕУ. Можда није без одређене корелације то да су европски стандарди о флексибилним облицима рада праћени комунитарним стандардима о превенцији стреса на раду, и, потом, превенцији злостављања и насиља на раду,“ мада геста касто ових стандарда треба видети у заштити достојанства на раду, чиме се потврђује антрополошки приступ у успостављању стандарда пристојног рада (Оксет Иогк). Уосталом, сви људи се рађају једнаки у достојанству и правима.“ Људско достојанство је синтеза разума, моралног избора, једнакости, духовности, моћи осећања, свести и савести.“ Достојанство на раду је попут Бодлеровог "Албатроса" — достиже супериорне висине социјалне правде, етике и естетике рада и живљења кад се фундаментална социјална права остварују и ефективно и ефикасно штите; али, на другој страни, доживљава стрмоглави пад на "палуби лађе" на којој је људско достојанство приковано у случају принудног рада и савремених облика ропског рада /укључујући трговину људима/, дискриминације на раду, психичког злостављања – мобинга и сексуалног узнемиравања, повреде права приватности на раду. Отуда, људско достојанство штите људска права у свом тоталитету, а људска права имају различите видове – класични

°? European Framework Collective Agreement on Job Related Stress in 2004; Framework __ Agreement on Harassment and Violence at Work in 2006. — Универзална декларација о правима човека (члан 1). > Ф. Фукујама, Постхумана будућност, Београд, 2006, стр. 196. 25