Златиборски правнички дани

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

Флексигурност и вредности Европског социјалног модела

Концепт флексигурности, изнад свега, отвара питање будућности самог европског социјалног модела заснованог на вредностима солидарности и хуманости (очувања конкурентности — економског развоја и социјалног прогреса и социјалне кохезије). У Саопштењу о начелима флексигурности кључне вредности и одреднице европског социјалног модела нису експлицитно споменуте – солидарност, социјална правда, социјални прогрес, социјална кохезија, или "Социјална Европа". Додуше, финансијски инструменти за кохезију – Европски социјални фонд (2007 — 2013) може допринети реализацији буџетских аспеката флексигурности (нпр. програма доживотног учења). Сходно мишљењу Европског економског и социјалног комитета из 2007, концепт флексигурности оставља одређено место за социјални дијалог и децентрализовано колективно преговарање, што потврђује улога социјалних партнера у креирању флексигурности на "дански начин" – нпр. одговарајући отказни рок у циљу бољег припремања радника за рад на другим пословима; у Шведској грански колективни уговори успоставили су фондове "транзиције у каријери" ("сатеег ттапутоп" јипах); у Шпанији трипартитни уговори су ограничили прибегавање сукцесивних закључивању уговора о раду на одређено време; у Немачкој колективни уговори допуштају одређену флексибилност у организацији рада и радног времена“ На тај начин се указује на незаобилазну улогу социјалних партнера у очувању вредности традиционалног европског социјалног модела, имајући у виду да процес флекситурности води децентрализацији социјалног дијалога, укључујући отварање могућности (чак) за дерогацију 'п рет, док у исто време европеизација социјалног дијалога пружа извесна охрабрења (мада број оквирних европских колективних уговора који су закључени у последњих 15-ак година представља веома скроман допринос у успостављању европских радних стандарда), али и отвара дилеме у погледу прекограничног организовања колективHe akuuje y Esponu (Cross-Border Collective Action in Europe)’. Tlocrassba ce питање да ли постојећи тренд децентрализације колективног преговарања у више централизованим системима колективног преговарања (индустријских односа уопште), као што су нордијске земље, Немачка, Аустрија, Белгија, може довести у питање традицију социјалног модела у овим државама.

Филозофија неолеберализма, идеологија глобализације може се довести у

питање аргументацијом одређене природе да "нема аутоматске корелације

између нивоа социјалних трошкова и економског раста"“! и да, следствено,

. Franssen, Legal Aspects of European Social Dialogue, Intersentia, 2002.

. Dorssemont, T. Jaspers, A. von Hoek, eds., Cross-Border Collective Actions in Europe: A Legal Challenge, Intersentia, 2007.

P.H. Lindert, Growing Public: Social Spending and Economic Growth Since the Eighteenth Century, Cambridge University Press, 2004, crp. 92.