Златиборски правнички дани

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

лажење економске кризе. Децентрализација колективног преговарања је и иначе тенденција у низу земаља у условима глобализације, а посебно у земљама транзиције (и новим чланицама ЕУ).

Економска криза се, разуме се, одражава и на буџетски дефицит, односно положај државних службеника, односно службеника у органима федералних јединица, територијалне аутономије или локалне самоуправе. Тако, у федералној јединици Калифорнији, постигнут је споразум са синдикатом службеника да се предвиди један дан неплаћеног одсуства са рада месечно, што ће имати за последицу умањење зараде за 4,625 за око 95000 чланова синдиката запослених у државној управи (споразум има рок важења до 30. јуна 2010). Синдикати су, уз то, одустали од два дана плаћених празника, који су такође били предвиђени колективним уговором о раду (а не законом).

У Србији је решавање проблема буџетског дефицита, у контексту споразума са ММФ (из септембра 2009) и реформе државне управе и јавног сектора /уопште/, имало за последицу, поред осталог, и потребу за извесним смањење броја државних службеника, као и службеника у локалној самоуправи. Реализација споразума са ММФ подразумева и споразум са синдикатима државних службеника (државне управе и локалне самоуправе).

Кад се врши правна анализа Закона о раду Србије запажа се да је законско начело о већој повољности за запослене (17 јауогет Јабогагог:) предвиђено не само у погледу односа између закона и колективног уговора о раду већ и у погледу међусобног односа колективних уговора различитог нивоа. На тај начин се сужава слобода уговарања социјалних партнера на нивоу послодавца који је у економским тешкоћама у односу на услове рада утврђене гранским колективним уговорима о раду. Међутим, како је врло мали број гранских колективних уговора о раду у области индустрије (приватни сектор) закључен (па самим тим је и врло мало њих могло задобити проширено дејство одлуком министра), у пракси, у одсуству ограничења слободи преговарања на нивоу гране, социјални партнери имају довољно слободе да приступе "преговарању уступцима".

Остваривање и заштита социјалних права у условима економске кризе

Економска криза утиче неповољно, отежава остваривање индивидуалних и колективних права запослених, односно социјалних права уопште, а чини комплекснијом заштиту социјалних права (услед повећања броја индивиду-

uy Дефицит буџета се повећава и услед потребе да се буџет јави као инструмент фискалног оживљавања привреде. Износе се процене да би у САД у 2009. години могао да достигне преко 13%, у ЕМУ 5-6%, Јапану 9-10% БДП; Ф. Штиблар, ор. с!.., стр. 26. 781. Кусћу, ор. с! Аппех П, стр. 62. 32