Златиборски правнички дани
Златибор 2009 Социјална права и економска криза
алних и колективних радних спорова). Економска криза погађа приватни сектор (одређене гране индустрије посебно – аутомобилска индустрија, грађевинарство, сектор банкарства, осигурања), али се јављају значајне импликације на јавни сектор, имајући у виду да државна помоћ одређеним гранама индустрије (привредним друштвима) изазива растући проблем буџетског дефицита, односно потреби реформе државне управе, јавних служби, јавних предузећа (јавног сектора у целини). У условима економске кризе посебно се разматра положај државне управе (и уопште јавних служби), будући да економска криза повећава буџетски дефицит, па се разматра (изнова) питање реформе државне управе (и јавних служби уопште). Наиме, будући да владе троше огромна средства за помоћ одређеним гранама индустрије (посебно у циљу спашавања банака, аутомобилске индустрије и осигуравајућих друштава), као би се очувало поверење у систем, јавља се велики притисак на будућност финансирања државне управе (и јавних служби уопште).
У јавним службама све је актуелније питање реформе у смислу развијања јавно-приватног партнерства (РРР – Public Private Partnership). OBaj KOHцепт се развија нарочито од 1990-их у циљу постизања веће ефикасности, олакшавања приступа јавним службама. Реафирмишу се управни уговори уговори о концесији. Јавна служба је делом у својини јавне власти делом у својини привредних друштава (приватних компанија) – нпр. у области саобраћаја, здравства, водопривреде. Све то се одражава на извесно слабљење сигурности запослења.
Намеће се (изнова) питање реформе државне управе и јавног сектора у целини, у циљу повећање ефикасности, односно поверења и подршке грађана у јавни сектор. Разуме се, социјални аспекти реформе (положај запослених) имаји посебан значај, тако да се и овде као метод (начин) суочавања и превладавања последица кризе потврђује социјални дијалог. У европским оквирима управо ЕЏЕОЕЕРОР – Европска Федерација за запослене у државној (јавној) управи активно учествује у процесу изналажења одговарајућих решења, заједно са Европским парламентом и другим институцијама ЕУ. При том, од посебног је значаја коришћење искустава које пружа отворени метод координације (сарадња држава чланица и размена информација о пракси). Последњих година владе држава чланица су у јавним службама приступиле (помало брзоплето) процесу приватизације, либерализације традиционалног јавног сектора (јавних служби), у циљу подизања ефикасности и квалитета услуга, уз очување доступности служби грађанима. Пракса, међутим, не потврђује остварење ових очекиваних циљева. Потцењен је стварни ризик да привредна друштва која обављају јавне услуге уђу у конкуренцију на
”° European Social Model within the Lisabon Strategy / The (added) value of public services in time of economic crisis, EJROFEDOP Seminar, Bratislava, 22/24/10.2009, erp. 16-17. 33