Златиборски правнички дани
Златибор 2009 Социјална права и економска криза
гране, и покривање главних сектора активности и основних категорија радника. Први стандарди који су усвојени покрили су области које су изгледале најургентније и најпогодније за међународно DCiararse у време њиховог усвајања (материнство“, повреда на раду“ ° болест“"', итд).
Друга генерација стандарда поклапа се са ером социјалне сигурности. Из очигледних разлога, ниједна МОР-ова конвенција није била усвојена у периоду између 1940. и 1945. године. Међутим, то су биле године интензивног стварања у области модерне социјалне сигурности, и на доктриналном нивоу и на нивоу успостављања МОР-ових стандарда, а последица тога је била да су активности попримиле глобалнију и ширу концепцију социјалне сигурности. Идеја је била да се обједине и координирају различити системи заштите у оквиру јединственог система социјалне сигурности који покрива све непредвиђене ситуације и проширује социјално осигурање на све раднике. Две значајне препоруке, усвојене 1944. године, истичу ову нову концепцију: Препорука о сигурности прихода, 1944. (бр. 67), и Препорука о здравственој заштити, 1944. (бр. 69). Ове препоруке су утрле пут усвајању Конвенције о минималној норми социјалног обезбеђења, 1952. (бр. 102), која је главни међаш у социјалној сигурности. _ oo
SL
Трећа генерација стандарда одговара инструментима усвајаним након Конвенције бр. 102. Они су дизајнирани према моделу ове Конвенције, мада нуде виши ниво заштите у смислу популације коју покривају и нивоа права. Осим тога, они ревидирају стандарде прве генерације.
Од оснивања МОР-а, Међународна конференција рада је усвојила 31 конвенцију и 23 препоруке о социјалној сигурности. Прва међународна конвенција о социјалној сигурности (материнска заштита)“ усвојена је на првом заседању Међународне конференције рада 1919. године, док је најновија конвенција о социјалној сигурности, која је усвојена у 2003. години“, ревидирала претходне стандарде о заштити материнства.
~ Конвенција о запошљавању жена пре и после порођаја, 1919. (бр. 3).
39 Конвенција о обештећењу несрећних случајева у послу у пољопривреди, 1921. (бр. 12); Конвенција о обештећивању несрећних случајева при раду, 1925. (бр. 17), Конвенција о обештећивању услед професионалних обољења, 1925. (бр. 18), и Конвенција о једнаком третману страних и домаћих радника у погледу 0о6-
_ оштећења несрећних случајева при раду, 1925. (бр. 19).
31 Конвенција о осигурању за случај болести индустријских и трговачких радника и домаће послуге, 1927. (бр. 24), и Конвенција о осигурању за случај болести пољ-
__ Опривредних радника, 1927. (бр. 25).
— Конвенција о запошљавању жена пре и после порођаја, 1919. (бр. 3).
7 Конвенција о заштити материнства, 2000. (бр. 183).
475