Златиборски правнички дани
Златибор 2009 Социјална права и економска криза
, | У 2002. години, Управни орган МОР-а је од овог укупног броја од 31 конx | венције потврдио осам као савремене конвенције о социјалној сигурности.“
3) Конвенција бр. 102 и њен утицај Главна својства Конвенције бр. 102
Од свих осам савремених конвенција о социјалној сигурности, водећа је Конвенција бр. 102. Она је једини инструмент који поставља минималне норме за девет грана социјалне сигурности, наиме, за медицинску негу, давања по основу болести, давања по основу незапослености, давања по основу старости, давања за случај повреде на раду, породична давања, материнске бенефиције, давања за случај инвалидности и бенефиције члановима породице преминулих.
С обзиром да би свака земља требало да има дискреционо право да изабере најбољи начин за обезбеђење сигурности прихода, у коме би се одражавале њене социјалне и културне вредности, историја, институције и ниво економског развоја, Конвенција бр. 102 утврђује скуп циљева или стандарда базираних на заједнички договореним начелима, који чине друштвено прихватљив минимум за све државе-чланице.
r
| Минимални циљеви утврђени су у односу на следеће:минимални проценат популације заштићене у случају настанка неке од непредвиђених ситуација;
/ | минимални ниво давања за случај појаве неке од непредвиђених ситуација;
услови за стицање права и дужина трајања тог права; редовна усклађивања ензија.
—
Ови минимални циљеви могу се постићи применом следећих принципа
[ утврђених у Конвенцији: гарантовање дефинисаних права; учешће послода-
Ом | ваца и радника у управљању системима; општа одговорност државе за пра-
| вовремено обезбеђивање права и ефикасно управљање институцијама; кој лективно финансирање права путем доприноса за осигурање или пореза.
38 Наиме, то су Конвенција о минималној норми социјалног обезбеђења, 1952. (бр. 102); Конвенција о једнаком третману (социјална сигурност), 1962. (бр. 118); Конвенција о давањима за случај несреће на послу и професионалних обољења, 1964. (бр. 121); Конвенција о давањима за случај инвалидности, старости и члановима породице преминулих, 1967. (бр. 128); Конвенција о здравственој заштити и давању по основу болести, 1952. (бр. 130); Конвенција о очувању права из области социјалне сигурности, 1982. (бр. 157); Конвенција о унапређењу запошљавања и заштити од незапослености, 1988. (бр. 168); Конвенција о заштити материнства, 2000. (бр. 183).
476