Златиборски правнички дани

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

Конвенција не прописује како да се постигну горе наведени циљеви, већ државама-чланицама препушта извесну флексибилност. Ови циљеви могу се постићи кроз: универзалне системе, системе социјалног осигурања са доприносима везаним за зараду или фиксним стопама, или са обе компоненте, или системе социјалне помоћи.

Осим тога, Конвенција не захтева од држава-потписница да прихвате свих девет грана социјалне сигурности обухваћених овом Конвенцијом; њима је допуштено да прихвате најмање три од ових девет. Мада државе имају право избора, једна од ове три ратификоване гране мора да покрива дуготрајну непредвиђену ситуацију или незапосленост. Дајући државама могућност да прихвате обавезу за најмање три, али не и свих девет грана, и омогућавајући им да покрију само одређени део популације, Конвенција прописује извесне минималне захтеве које земље-потписнице морају да поштују, а истовремено тежи ка постепеној реализацији свеобухватније заштите (Кулке и Лопез Моралес, 2007., стр. 94).

4) Утицај Конвенције (102) на развој система социјалне сигурности

Поводом обележавања 50 година постојања Конвенције бр. 102 у 2003. години, Одбор експерата за примену конвенција и препорука“ је истакао да је ова Конвенција имала битан утицај на развој социјалне сигурности у већини светских региона, и да се стога сматра да она отелотворује међународно прихваћену дефиницију самог принципа социјалне сигурности. До сада су 42 земље ратификовале Конвенцију бр. 102 и инкорпорирале њене одредбе у своје интерне правне системе, а у многим случајевима и у своју националну праксу.

Конвенција бр. 102 послужила је као модел за усвајање Европског кодекса социјалне сигурности 1964. године под окриљем Савета Европе, који се у својој формулацији ослонио на учешће Међународног бироа рада.

Европска социјална повеља прописује да уговорне стране прихватају да одржавају ниво заштите "најмање једнак нивоу захтеваном за ратификацију Леђународне конвенције бр. 102 која се тиче минималне норме социјалног обезбеђења" (члан 12).

Мада су се Конвенција бр. 102 и стандарди треће генерације показали прилично успешнима у остваривању права на социјалну сигурност у индустријализованим земљама, другачији закључак се може извести када су у питању

"> Независни одбор који је део надзорног апарата одговорног за надгледање имплементације МОР-ових стандарда на националном нивоу. 477