Златиборски правнички дани

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

ње радног односа тестом трудноће (што, иначе неоправдано, допушта домаће и црногорско право), рошта по престанку трудноће и породиљског одсуства, жена може да започне, односно настави рад на пословима са повећаним ризиком, од којих ужива заштиту само у вези са трудноћом и порођајем (могуће решење се налази у привременом распоређивању на мање ризичне послове). На то упућује и одлука Европског суда правде у случају МаћБегг (С-207/98), кад је послодавац (здравствена установа) неоправдано направио разлику између запослених по основу полне припадности, односно између запослених које нису у другом стању и запослених за време трудноће, па је ускратио право запосленој (медицинској сестри), која је била у радном односу на одређено време, да заснује радни однос на неодређено време, с позивањем на то да је запосленој за време трудноће законом забрањено да ради на пословима на којима би могле бити изложене дејству штетних супстанци,“

Пол се може захтевати као посебан услов за заснивање радног односа само кад то оправдава природа посла – нпр. женски лик у позоришној представи, филму, опери, балету, итд.

Није, међутим, оправдано, сходно одлуци Европског суда правде у случају Sabine von Colson i Elizabeth Kamann v. Land Nordhein Westfalen (C-14/83, rec 1891), искључење жена од могућности запошљавања на пословима социјалног радника у установама за извршење кривичних санкција (затворима) у којима казну затвора издржавају само мушкарци.

Родна дискриминација се ређе јавља као директна, а чешће као индиректна дискриминација, посебно кад су у питању запослени/запослене који раде са непуним радним временом. У упоредном праву, у циљу исправљања, односно ублажавања последица родне дискриминације, у циљу смањења стопе незапослености жена на пословима на којима је изразитија полна неуједначеност, предвиђају се решења о давању предности у запошљавању жена на местима рада на којима су жене мање заступљене од мушкараца. Мере тзв. позитивне дискриминације су оправдане само привремено,“ док се не оствари начело једнакости шанси и поступања. У америчком праву прихваћена је пракса позитивне дискриминације (ајпттапуе аспоп) на тај начин што се захтева од послодавца који закључи уговор са федералном владом (на основу тендера) да запосли припаднике мањина или жена ако су претходно код послодавца били мање заступљени (“цпдег-ш зед"), мада се доводи све више у питање легитимитет (уставност) афирмативне акције.“

| R. Nielsen, European Labour Law, Kluwer, 2002, erp. 198. У 2. Pennins, Introduction to the European Social Security Law, Kluwer, 2001, erp. 267. °°'S. Deakin, G. S. Morris, op. cit., ctp. 619. *! Thidem. 15