Златиборски правнички дани

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

Поред облика индивидуалне дискриминације, постоје и облици колективне антисиндикалне дискриминације, када су дискриминишући акти уперени против групе (запослених) чланова синдиката или против самог синдиката.

Колективна антисиндикална дискриминација усмерена против групе /колективитета/ чланова синдиката јавља се нпр. при делимичном или потпуном затварању дела предузећа (привредног друштва), односно у пресељењу дела предузећа у другу земља мотивисаном потребом да се послодавац "ослободи" синдикално организованих радника, односно да приступи трансферу (пренесе део) посла у земљу где је слабије развијен синдикални покрет, што има за последицу колективно отпуштање /синдикално организованих/ радника. Овај облик колективне антисиндикалне дискриминације се јавља у мултинационалним компанијама“, али се ово питање регулише у европском комунитарном радном праву кад је у питању пословање тзв. европских предузећа (привредних друштава која послују на подручју две или више држава чланица Европске уније).

Антисиндикална дискриминација може бити усмерена против самог синдиката, кад послодавац одбија да синдикату призна преговарачка права, односно када одбија да преговара са синдикатом коме је надлежан орган власти (министарство /на предлог одбора за утврђивање репрезентативности/ или специјализована управна агенција, суд) признао преговарачка права. Исто тако, антисиндикална дискриминација се јавља када сам послодавац, у намери да сузбије утицај постојећег/их/ синдиката, прибегава оснивању тзв. компанијског синдиката - синдиката лојалног послодавцу а не запосленима, односно пружа финансијску и другу подршку одређеном синдикату у намери да тај синдикат стекне преговарачка права.“

Заштита социјалних права од дискриминације

На питањима једнакости шанси и поступања у запошљавању проверава се моћ закона, али и ауторитет и ефикасност институција за заштиту (индивидуалних и колективних) социјалних права, а можда понајвише проверава достигнути ниво опште и културе социјалних права. Радноправна култура толеранције, односно једнакост шанси и поступања независно од ванпрофесионалних основа (раса, боја, пол, национално порекло, политичко мишљење и сл.), и независно од синдикалне (не)припадности и активности, претпоставља одговарајуће (међународне и европске) радне стандарде, институције за заштиту једнакости могућности и поступања, акционе програме за јед-

32 Б. Лубарда, Лексикон индустријских односа, Београд, 1997, стр. 14 - 15. 33 Радно законодавство забрањује овакве облике антисиндикалне дискриминације. Ближе, А. L. Goldman, op. cit., erp. 145. a cmegehe. 20