Златиборски правнички дани

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

Због нарушавања здравља услед злостављања на раду запослени се обраћа за психолошку и медицинску помоћ, односно остваривање права на здравствену заштиту (лечење и медицинску и професионалну рехабилитацију“), као и остваривање права на одсуство са рада услед привремене спречености за рад (тзв. боловање). Одређена истраживања показују да у појединим земљама узроци боловања у око 10-15% случајева јесу последица мобинга на раду, што, разуме се, има своје значајне последице не само по здравље запослених већ и по фондове здравственог осигурања (трошкове лечења и рехабилитације).““ Истраживања показују да запослени са нижом стручном спремом чешће користе /плаћено/ одсуство са рада услед привремене спречености за рад – тзв. боловање него запослени-жртве злостављања са високом стручном спремом.“

Мобинг, тако, представља повреду више социјалних права, као и повреду права приватности и уопште достојанства на раду.“ Злостављање је најпре повреда права на заштиту здравља и безбедности на раду, пошто је нужна последица мобинга продужени стрес, који изазива психичке и потенцијалне озбиљније здравствене проблеме, што, опет, отвара питање одговорности послодавца за заштиту здравља и безбедности на раду. Штавише, у стручној литератури се истиче да су “у друштвима високоиндустријализованог света Запада, места рада остала једина “попришта борбе“ ("Вашене!а“) где се људи могу међусобно “убијати" без ризика да због тога буду изведени пред суд". Процењује се да у Шведској око 10-20% годишњих самоубистава јесу резултат мобинга на раду“.

Имајући у виду да се /слично дискриминацији и сексуалном узнемиравању/ јављају озбиљне тешкоће у доказивању злостављања (нарочито кад се мобинг организује на суптилан начин као психо-терор), у упоредном радном процесном праву се одступа од класичних начела доказивања у парничном поступку (подељени терет доказивања) у корист начела да је терет доказивања на туженом (најчешће послодавцу, сем у случају тзв. обрнутог мобинга). Наиме, жртва злостављања има тешкоће кад се позове на сведоке међу запосленима, пошто запослени имају оправдану бојазан да би послодавац према њима могао предузети неповољне мере уколико сведоче у корист жртве мобинга, као што би, вероватно, запослени који сами учествују у хоризонталном мобингу, негирали наводе жртве да су спроводили злостављање запосленог на раду.

87H. Leymann, op. cit., file 12220e.

88. Leymann, A. Gustavsson, National of Occupational Safety and health in Stockholm, Sweden, NBOSH, 1984; mpema E. Kouh et al., op. cit., str. 19.

*° EB. Kouh et al., op. cit., crp. 12-13.

°°. Leymann, op. cit., file 12220e.

°' H. Leymann, op. cit., file 12220e.