Златиборски правнички дани

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

вања радних спорова. Уставна жалба се може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује (социјално) право или слобода зајемчена Уставом. На основу одлуке Уставног суда којом се усваја уставна жалба, подносилац уставне жалбе може да поднесе захтев за накнаду штете Комисији за накнаду штете (чији састав одређује министар надлежан за правосуђе), ради постизања споразума о висини накнаде. Уједначавању судске праксе доприносе одлуке Уставног суда да се одлуке Суда које имају посебан значај за заштиту Уставом гарантованих људских и мањинских права и грађанских слобода објаве у „Службеном гласнику РС“.

Како Законом о уређењу судова од 2008. није дошло до оснивања радних судова (као судова посебне надлежности), потребно је и овом приликом изнети неколико основних разлога за њихово увођење у догледној будућности код нас. Наиме, особеност радних спорова, сложеност решавања условљена мноштвом извора радног права, потреба за ефикасним решавањем спорова који имају снажну социјалну димензију, довела је до тога да се у упоредном праву, посебно у европским оквирима, развије систем специјализованог судства, односно специјализованих трибунала за радне спорове. Специјализовано судство ( трибунали), показало се, значајно доприносе ефикаснијој судској заштити у односу на судове опште надлежности за грађанскоправне, односно радне спорове. У земљама у којима су судови опште надлежности надлежни за решавање и радних спорова, идеја специјализације се, ипак, делимично реализује оснивањем посебних одељења за радне спорове, (или специјализацијом судија), као и предвиђањем извесних осебности поступка за решавање радних спорова, у односу на класична правила парничног поступка. Поступак решавања радних спорова је мање формалан од парничног, са обавезном фазом мирења у циљу закључења поравнања, уз одређено учешће представника /судија поротника/ социјалних партнера.

По правилу је у земљама које немају специјализовано судство за радне спорове развијена пракса алтернативног решавања радних спорова, односно уговарања арбитраже за радне спорове. Тако, у праву САД је веома раширена пракса уговарања арбитражне клаузуле за решавање радних спорова, а посебно се колективним уговорима о раду предвиђа оваква клаузула за индивидуалне и колективне радне спорове. !

Идеја специјализованог судства била је остварена у Србији већ са доношењем Закона о радњама (1910), који је предвиђао да је Суд добрих људи надлежан “За расправу спорова који се породе између послодаваца, ученика, помоћника

'96 A de Roo, R. Jagtenberg, op. cit., erp. 92 i 109; O. Kahn-Freund, op. cit., erp. 34. 07 А. 1. Goldman, ор. ст, стр. 145. и следеће. 41