Златиборски правнички дани

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

и раденика". У СФРЈ, у периоду самоуправљања, били су основани судови 108 ¢ :

удруженог рада, _ који су престали да постоје 1992. године, односно нису

трансформисани у судове рада, као што је то учињено у Словенији.

Специјализовано судство, односно трибунали за радне спорове јављају се у два основна модела – као непрофесионализовани радни трибунали (нпр. већа добрих људи у Француској и Белгији) и као /професионализовани/ судови рада. У оквиру ова два основна модела јавља се више варијетета идеје специјализације, који се крећу од специјализације само у првом степену (нпр. у Француској) до специјализованог радног судства у сва три степена (нпр. у СР Немачкој – од основног, покрајинског /земаљског/, до Савезног суда рада). Уколико се специјализовани суд, односно трибунал јавља само као првостепени суд, по правилу се у оквиру суда опште надлежности у другом (Апелационог суда) и трећем степену (Врховног, односно Касационог суда) формирају специјализована одељења за радне спорове – нпр. у Француској је у оквиру Апелационог и Касационог суда основано Социјално одељење.

Радни спорови су, тако, у домаћем праву остали у надлежности судова опште надлежности: основног суда (индивидуални радни спор), вишег (колективни радни спор), Апелационог суда и Врховног касационог суда Србије. Изузетно, у одређеним случајевима радне спорове могу да решавају привредни суд (радни спор између запосленог и послодавца у стечају) и Управни суд (управни спор, односно колективни радни спор о законитости решења министра о репрезентативности синдиката или удружења послодаваца, о проширењу дејства колективног уговора о раду).

У домаћем праву, поступак у парницама из радних односа (индивидуални радни спор), као и поступак у парницима поводом колективних уговора (колективни радних спор), сврстани су у посебне поступке, које карактерише начело хитности, краћи рок за изјављивање жалбе – осам дана, допуштеност ревизије у споровима о заснивању и престанку радног односа, итд. Осим тога, и у домаћем процесном праву се предвиђа да ће странке и суд настојати да се (и радни) спорови решавају посредовањем (медијацијом) или на други миран начин (мирење; арбитража). Прибегавање другом мирном начину олакшано је /законским/ оснивањем Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, која води именик миритеља, посредника, односно арбитара за радне спорове.

Управни суд

Управни суд се у упоредном праву јавља као суд надлежан за решавање радних спорова државних службеника и државе /као послодавца/. Поред тога, управни суд јавља се као надлежан у управним споровима, односно у

[08 В. Рајовић, Судови удруженог рада, Београд, 1975. 42