Златиборски правнички дани

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

неповредивост стана је бесмислено без права на стан и друга социјално-економска права по основу рада или имовине.

Дакле, либерална економија и раднички покрети и револуције, у свом узрочно-последичном следу, показали су да нема стабилног друштва и перспективе у развоју ако је већи део друштва притиснут егзистенцијалним проблемима (бедом, сиромаштвом и глађу). У таквим условима живота под знаком питања су и основни политички и правни постулати либералних економија и држава (аутономија воље, слобода мишљења, право гласа). На овај начин долазимо до питања поларизације или недељивости људских права.

2. Од поларизације до недељивости људских права Социјално-економска права, која су узрокована економским, политичким и социјалним разлозима, су саставни део "породице људских права" (људска права друге генерације). Грађанска и политичка права и социјално-економска права су комплементарни делови јединственог правног система. Да би ови делови извршили своју друштвену мисију, они морају бити функционално повезани. Реална и одржива функционалност сваког правног система огледа се, дакле, у комплементарности грађанских (личних), политичких и социјалноекономских права. Налазимо се у ХХЛ веку и заиста нема реалних разлога за строго разликовање тзв. класичних људских права (грађанска и политичка права) и социјално-економских права. То је показала и правна (нарочито уставно-правна) доктрина и пракса ХХ века. Међутим није одувек било тако.

Другим речима, људска права су израз јединствене потребе да људи живе квалитетан живот – живот достојан човека. У том смислу, сва људска права у почетку су била постављена као холистичка категорија, односно била су замишљена као јединствен, недељив, међузависни скуп права. Такав приступ био је декларисан и у Универзалној декларацији о правима човека из 1948.“ Највећи део одредаба Декларације посвећен је класичним правима (око 2/3 одрелаба говоре о грађанским и политичким правима, а 1/3 о економским, социјалним и културним). Међутим, убрзо је схваћено да холистички приступ људским правима, с обзиром на прилике ондашњег времена, све земље чланице нису у стању да разумеју и прихвате. Прецизније речено, постојала је бојазан да мали број земаља прихвати такав документ (због економско-социјалних права).“ Зато се овај приступ и у праву и у пракси деловања ОУН касније напушта. Генерална скупштина је одлучила 1951. годи-

Генерална скупштина Уједињених нација прихватила је Општу декларацију 10. децембра 1948. године у Паризу. Том приликом било је присутно 58 држава ( 48 је гласало за Декларацију, 8 се уздржало, а две су биле одсутне приликом гласања) Тада је овај датум проглашен за Дан права човека. У У том смислу: Чгеуе Реег5 алд Angela Ward, The European Union Charter of Fundamental Rights, Oxford and Portland Oregon, 2004, erp.213.