Златиборски правнички дани

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

не да треба разлучити корпус људских права и донети два пакта (један о грађанским и политичким правима, други о економским, социјалним и културним правима). Замишљена је значајна разлика између двају пактова, у погледу обавеза земаља чланица. У односу на грађанска и политичка права земље одмах преузимају обавезу да обезбеде остваривање тих права, док у погледу економских, социјалних и културних права државе би биле у обавези да, сходно својим могућностима, обезбеде њихово постепено остваривање путем законодавних и других инструмената. Године 1966. доносе се посебни документи који говоре о грађанским и политичким правима, са једне, и о социјалним и економским правима, са друге стране - Међународни пакт о грађанским и политичким правима и Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима.

На тај начин, ОУН је дала и правну платформу за различите приступе класичним људским правима и социјалним правима. Та различитост има два аспекта, и дуго је оптерећивала легислативу и праксу људских права.

Први аспект различитости већ смо подвукли у смислу обавеза држава на плану спровођења наведених пактова о грађанским, политичким и социјално-економским правима. Поновимо да у односу на грађанска и политичка права, државе одмах преузимају одређене обавезе, а у односу на социјалноекономска права државе се обавезују на њихово постепено остваривање.

Други аспект различитости огледа се у третману грађанских и политичких права као "негативних права" и социјално-економских права као "позитивних права". Ово потврђује и правна стилизација текстова наведених докумената. На пример, у Међународном пакту о грађанским и политичким правима акценат је стављен на појединцу и његовој заштити (укључујући и заштиту од аката власти): свако има. право на слободу и личну безбедност (чл. 9.); свако људско биће има право на живот (чл. 6.); нико не може бити држан у ропству (чл. 8.). Надаље, све до 21. члана Пакт садржи права и слободе које треба да потврде општи принцип да се "сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима". Међутим, у Међународном пакту о економским, социјалним и културним правима акценат је стављен на држави и њеним обавезама: државе уговорнице овог Пакта обавезују се да обезбеде једнако право мушкарцима и женама да уживају сва економска, социјална и културна права... (чл. 3.); државе уговорнице овог Пакта признају право на рад... (чл. 6.); државе уговорнице овог Пакта признају право на хигијенско-техничку заштиту, одмор, плаћена одсуства, накнаду за државне празнике... (чл. 7.); државе уговорнице овог Пакта обавезују се да обезбеде право сваког лица да са другима оснива синдикате и да се учлани у синдикат по свом избору... (ЧЛ. 8.); држсаве уговорнице овог Пакта признају право сваком лицу на социјалну заштиту, укључујући ту социјално осигурање (чл. 9.); итд. Већ одавде је видљива разлика између класичних људских и социјално-економских права: класична - грађанска и политичка права као негативна права, јер умањују државну власт према појединцу; социјално-економска права као позитивна права, јер увећавају државну