Златиборски правнички дани

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

власт према појединцу ("ангажман" државе на одређене престације и друге заштитне активности).

Касније ОУН ае јасто мења свој приступ и поново се враћа холистичком третирању свих људских права. У том смислу ОУН је била охрабрена чињеницом да је Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима потписао и ратификовао огроман број држава чланица (око 150). Једна од најважнијих потврда оваквог третмана јесте Резолуција Генералне скупштине од 16. децембра 1977. године, бр. 32/130. Основни принципи садржани у тој Резоулуцији су: (1) сва људска права и слободе су међузависне и недељиве; (2) треба посветити једнаку пажњу спровођењу и заштити како грађанских и политичких права, тако и социјално-економских права; (3) није могуће пуно остваривање грађанских и политичких права без остваривања економских, социјалних и културних права; (4) трајни напредак у спровођењу и заштити свих људских права није могућ без делотворне међународне и националних политика социјалног и економског развоја.

Значајан допринос разумевању недељивости људских права дала су и многа међународна и регионална тела за људска права. Треба издвојити Комитет за економска, социјална и културна права и Комисију УН за људска права, а која тела надгледају примену докумената УН у вези грађанских, политичких и социјално-економских права. Комитет за економска, социјална и културна права усвојио је више општих коментара са смерницама за тумачење и примену одредаба Пакта о економским, социјалним и културним правима. Затим, Европски комитет за социјална права стара се о примени Европске социјалне повеље, Европски суд за људска права надгледа Европску конвенцију о људским правима и основним слободама итд.

Посебно треба издвојити допринос у разумевању интегралног социјално-политичког и правног домашаја класичних и социјално-економских права, који је дала група истакнутих стручњака за међународне односе и право у документу Лимбуршки принципи о спровођењу Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима.“ Овај документ представља целовит оквир за разумевање међузависности свих људских права, а посебно за разумевање природе и тумачење кључних одредаба Пакта о економским, социјалним и културним правима. Неки принципи јасно потврђују речено: (1) Међународни пакт о економским, социјал-

+ На иницијативу Међународне комисије правника, Правног факултета Универзитета у Лимбургу (Мастрихт, Холандија) и Института за људска права Урбан Морган Универзитета у Синсинатију (Охајо, САД), група истакнутих стручњака у међународном праву састала се јуна 1986. године у Мастрихту да размотри природу и обим обавеза држава у вези Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима. Међу тридесетак учесника, било је и представника Југославије, (види: Економска, социјална и културна права, УН, Њујорк и Женева, 2005, ОМ ОНСНЕ, Београд, 2005, стр.125 ). 50