Златиборски правнички дани

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

- позивају се државе чланице да наставе са прикупљањем информација и прављења процене у вези са променама у њиховој политици запошљавања и пензијских система.

ТУ - Пензијски систем у Србији

Врло је тешко говорити о социјалној ситуацији у Србији према западним европским критеријумима. Њена је економска и социјална слика врло лоша: најпре санкције па изолација, део индустрије и градова уништен или оштећен током бомбардовања НАТО снага, демографско опадање и старење становништва, велика незапосленост, сиромаштво великих размера, проблеми породице младих и пензионера, тешкоће са покретањем привредне динамике, исељавање и "одлив мозгова", избеглице и прогнани, инвалиди, лоша приватизација, бројне афере које угрожавају поверење људи у финансијске институције, итд. и томе слично. Сем тога, Србија је далеко од евро интеграција. Она је засад на периферији тог система који симболизује економску и социјалну сигурност. У питању је, дакле гомила неизвесности која је у нас сада присутна. Услова, дакле, за дубље радикалније реформе пензијског осигурања није било. Требало је, најпре, смирити социјалну и економску ситуацију и истовремено направити први корак у пензијској реформи уз први стуб, а који уствари није козметички.

Пензијска реформа у Србији дефинисана је у Закону о пензијском и инвалидском осигурању. > Циљ реформе био је рационализовати и учинити одрживим постојећи пензијски систем међугенерацијске солидарности (1 стуб). Радило се о тзв. параметарској пензијској реформи. Поред тога, донесено је још неколико закона којима се регулишу промене у пензијском систему. Навешћемо најважније мере које су у параметарској реформи уведене у наш пензијски систем. Прво, предвиђено је да се почев од 2006. године сваке године за шест месеци подиже старосна граница одласка у пензију, тако да ће на крају 2022. године мушкарци одлазити у пензију са 65. уместо ранијих 60, а жене са 60. година, уместо ранијих 55 година. Подизањем старосне границе за одлазак у пензију смањује се прилив нових пензионера и смањује притисак на пензијски фонд. Друга је важна мера повећање периода запослености на основу кога се обрачунава пензија (пензијски основ). Према ранијим прописима, за утврђивање пензије узимано је десет, према висини плате за осигураника, најповољнијих година. Новим је законом предвиђено да се период обрачуна пензије односи на цео радни век. Повећање обрачуна пензије има за последицу смањење пензијског основа, па дакле

23 Сл. гласник РС, бр. 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005, 101/2005. 200