Златиборски правнички дани
Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције
и ниже пензије. Трећа, важна иновација у пензијском систему односи се на начин индексације (усклађивања) пензија. У ранијем систему, усклађивање пензија вршило се према зарадама запослених, па се, захваљујући томе, одржавала приближно иста стопа замене пензија у односу на зараде. Будући да зараде запослених по правилу расту брже од трошкова живота, при повећаном броју пензионера и смањеном броју запослених било је тешко одржати усклађивање према платама запослених. За усклађивање пензије, као компромисно решење, усвојена је тзв. швајцарска формула према којој се усклађивање врши 50% према ценама (трошкова живота), а 50% према зарадама. Надаље, пооштрени су услови за одлазак у инвалидску пензију, а измењен је и поступак утврђивања инвалидности. Сем тога, укинути су неки институти који су раније били у пензијском систему (превремена пензија, заштитни додатак, и др.). Има и других промена у систему међугенерацијске солидарности које треба да допринесу његовој рационализацији и дугорочној одрживости. Коначно, успостављена је нова формула обрачуна пензија на бодовном систему. Висина пензије утврђује се множењем броја личних бодова пензионера, пензијског фактора и актуелне вредности пензије. Број бодова темељи се на дужини стажа и висине зараде остварене током периода који се узима за обрачун пензије, а висина пензијског фактора зависи од врсте пензије.
Закон о пензијском и инвалидском осигурању Србије првенствено уређује обавезно пензијско осигурање које је основни и примарни облик обезбеђења материјалне и социјалне сигурности осигураних лица за случај старости, инвалидности, смрти и телесног оштећења. Као допунско и комплементрано Закон предвиђа и добровољно пензијско осигурање које се уређује посебним законом. Тај закон јесте Закон о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима.“ Тако је у Србији уведен Ш стуб пензијског система.
Из напред реченог јасно произилази да нашем систему пензијског осигурања недостаје други стуб – обавезна индивидуална капитална штеда. Чини се да превладава мишљење да у нашој земљи која оскудева капиталом мобилизација пензијске штедње може донети одређене почетне позитивне резултате, али је свакако неосновано очекивати од пензијске штедње да буде кључни фактор у решавању економских проблема. Овај опрез пред капитализацијом не значи да тај модел, посебно у прикладној комбинацији с РАУ О-системом треба одбацити. Но, погрешно је еуфорично га прихватити
26 Сл. гласник РС, бр. 85/2005. 201