Златиборски правнички дани

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

плате свих доспелих обавеза по основу ПИО. На тај начин јасно је да је извор финансирања ризика потребе за помоћи и негом фактички истоветан. Износ накнаде апсолутно није повезан са висином уплаћених доприноса а корисници накнаде, као ни корисници додатка не партиципирају у њиховом финансирању. Такође се не узимају у обзир ни могућности породице да пружи потребну негу, а само је у периоду 2003-2010 накнада била ускраћена корисницима који су били смештени у установама социјалне заштите.

Даља заједничка карактеристика две накнаде јесте да се за остваривање накнада не поставља никакав услов у погледу висине укупних примања или укупног имовинског, стања, као што је то случај са осталим накнадама по основу социјалне заштите. Оваквом решењу може се упутити аргументована критика, с обзиром на велике социјалне разлике у нашем друштву и нарочито због великог распона између најниже и највише пензије (1:9). На тај начин даје се овој накнади карактер универзалног права што ипак, представља тенденцију у много богатијим земљама као што је на пример В. Британија. !'

Право на помоћ и негу у Аустрији, Немачкој и Холандији

Да би се могла дати потпунија оцена института неге и помоћи утврђеног у Србији неопходно је извршити поређења са регулативом овог права у другим земљама. Како би поређење било успешније одабране су земље Европске уније које су такође утврдиле ово право у оквиру социјалног осигурања – Аустрија, Немачка и Холандија. Посебно је интересантно поређеге са Аустријом као земљом по угледу на коју смо конципирали пензијски систем после Другог светског рата.

Све три земље имају изражен проблем повећања броја старих људи којима је потребна нега уз смањење капацитета традиционалних начина обезбеђења неге. Пружање болничких услуга у кућама било је све траженије што је доводило до њиховог поскупљења тако да су корисници ових услуга морали све више тражити помоћ државе и локалне заједнице. Ове потребе су признате Повељом о основним правима Европске уније која наглашава потребу поштовања права старих да воде достојанствен и независан живот и да учествују у социјалном и културном животу заједнице (члан 25).!“

Холандија, позната као држава благостања, је слично Шведској изградила овај институт на постојећим локалним програмима пружања услуга финансирајући их из једне посебне гране система социјалног осигурања насталог у

'TR. Hancock et al, Paying for long-term care for older people in the UK: Modeling the costs and distributional effects of a range of option, PSSRU Discussion Paper 2336/2 April 2007. * Charter of fundamental rights of the European union, (OJ 2010/C 83/389). 213