Златиборски правнички дани
Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције
Критеријуми за утврђивање потребе за помоћи и негом, као и у Србији, полазе од неспособности обављања свакодневних активности (за најмање ест месеци), при чему се ова неспособност у Аустрији односи и на одлазак у куповину, припремање хране и чишћење, а у Холандији се формулише уопштено као функционална инвалидност. За разлику од Србије потреба за негом се квантифукује тако што се утврђује за одређен број сати. Доња граница је утврђена на најмање 1,5 часова помоћи дневно у Немачкој, а у Аустрији на 50 часова месечно. Зависно од обима дневне, односно месечне помоћи утврђени су и нивои права на помоћ и негу. Тако у аустријском програму постоји седам нивоа (од 50 до 180 часова неге месечно, у Немачкој три (од 1,5 до 5 и више часова неге дневно), док се у Холандији обим и врста услуге одређују индивидуално приликом вештачења. Оцену потребе за пружањем неге у Аустрији, као и у Србији врши лекар који је ангажован, односно запослен у организацији за спровођење пензијског осигурања. У Немачкој у оцени потребе за негом одлучују лекари уз помоћ неговатеља који припадају медицинској служби болесничких фондова, док у Холандији оцену врши тим стручњака из независне агенције у који су укључени и социјални радници.
tH
Додатни критеријум за остваривање права на помоћ и негу у Аустрији и Немачкој јесте период постојања потребе за негом који не може бити краћи од шест месеци. Док се у Аустрији и Немачкој не захтевају други критеријуми то није случај у Холандији, где се поред доступности помоћи и неге у породици, узимају у обзир и психосоцијални услови у кући и околини, као и врста и ниво постојеће неге у другим програмима.“
Право на помоћ и негу у Аустрији, остварује се у облику новчане накнаде, као и у Србији, при чему износ новчане накнаде не може покрити све трошкове неопходне неге. У Немачкој се право може остварити и у облику новчане накнаде, али и у облику услуге, с тим да када се право остварује у новчаном облику, накнада достиже само половину вредности одговарајуће услуге. У Холандији се накнада доминантно остварује у виду пружања одговарајућих услуга што захтева постојање адекватних капацитета на локалном нивоу, а уколико се остварује новчана накнада она је строго намењена за обезбеђење одређене услуге. Поред накнаде у свим земљама постоје услуге кућне и дневне неге, као и услуге у установама социјалне заштите, које се делимично суфинансирају.
Као и у Србији, и у посматраним земљама ЕУ не постоје критеријуми у погледу имовинског стања тако да је ово право засновано на основу постојања потребе за пружањем помоћи и неге. С обзиром да је у посматраним земљама програм помоћи и неге организован у оквиру социјалног осигурања
°° J. Habib et al., op. cit. str. 17-18. 215