Златиборски правнички дани

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

о мерама заштите здравља и безбедности на раду, о могућој реорганизацији (промена, стечај, вишкови) – уопште о свим питањима важним за економски и социјални положај запослених, како би могао да, на основу благовремених, истинитих и целовитих обавештења, доноси своје одлуке од професионалног значаја и планира развој своје каријере, али и да сарађује са послодавцем у остваривању индивидуалних и колективних права (која поред сарадње — савет запослених и послодавац; подразумева и колективне радне спорове, који се, поред мирних метода, могу решавати методима индустријске акције – штрајк, пикетинг, бојкот; на страни послодавца – локаут). Право на информисање запослених има своје оквире у циљу заштите легитимних интереса послодавца, што обавезује правоваљано изабране представнике запослених (синдикалне представнике; чланове савета запослених, представникаје запослених у органу послодавца) на чување пословне тајне током мандата и по истеку мандата радничког представника.

Право на информисање је праћено правом на консултовање, како би у погледу одређених питања посебно важних за положај запослених, послодавац пре доношења одлука размотрио (узео у обзир) мишљење (ставове) представника запослених. Обавезно консултовање пре доношења одлуке јесте услов пуноважности одлука послодавца, и мада послодавац није дужан да прихвати мишљење представника запослених, ставови представника запослених могу допринети доношењу исправних одлука од интереса за обе стране. Консултовање обухвата више група важних питања: а) при доношењу правилника о раду по правилу се тражи мишљење савета запослених: 6) о плановима запошљавања, премештаја, увођењу нове технологије и промена у организацији и начину рада; в) о плановима за реорганизацију послодавца (промена, програм збрињавања вишка запослених); г) распореду радног времена и ноћном раду, плану годишњих одмора; д) мерама заштите здравља и безбедности на раду; ђ) накнадама за проналаске и техничко унапређење; е) стабилности запослења, односно о намери послодавца да откаже уговор о раду. У погледу консултовања о намери послодавца да откаже уговор о раду, у упоредном праву (нпр. немачком, под чијим утицајем су решења и у хрватском праву) је послодавац обавезан да се консултује са саветом запослених и да остави рок од осам (редовни отказ), односно пет дана (ванредни отказ) за изјашњавање.

Право на информисање (и консултовање) запослених као основно социјално право

Право запослених на информисање и консултовање, као основно социјално, колективно право, може да се реализује посредством (репрезентативног) синдиката, савета запослених, правоваљано изабраног представника