Златиборски правнички дани

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

не средине. У овом раду ограничићемо се на излагања о здравој радној средини са аспекта запослених.

Приступ радној средини има низ специфичности у односу на право на

здраву животну средину уопште. Поред тога, ова два концепта трпе међусобне утицаје. Истраживања и унапређења у области радне средине користе се на плану заштите глобалне животне средине и обрнуто.

Прва специфичност у приступу радној средини односи се на време ре-

гулисања. Право на здраву животну средину је релативно ново људско право (тзв. право "треће генерације"), које нпр. није било поменуто у Општој

(екларацији о правима човека Уједињених нација (УН), из 1948. године. У

међународном праву ово право се први пут помиње 1972. године, на Конференцији о животној средини УН одржаној у Стокхолму. Чак ни данас оно није потпуно изграђено, па неки правни теоретичари постављају питање да ли се уопште ради о праву или прокламацији.“

Са друге стране, право на здраву радну средину почело се развијати

знатно раније, пошто је одавно запажен штетни утицај услова рада на здравље и живот људи. Међународна организација рада (МОР) је још 1921. године донела прву конвенцију која се односила на радну средину (Конвенција о употреби отровног белила при бојадисању бр. 13). Након тога сваких неколико година од стране МОР усвајан је по неки документ који уређује ову област.

Друго, приступ заштити радне средине нешто је шири од општих по-

лазишта о заштити животне средине. Појам здраве животне средине везује се примарно за оклањање штетних физичких и хемијских утицаја у човековој околини.“ Са друге стране, концепт здраве радне средине обухвата не са-

На овој конференцији УН доносе Декларацију о људској средини. Принципом 1 Декларације уводи се право човека на здраву животну средину – као право на одговарајуће животне услове у средини чији квалитет омогућава живот у достојанству и благостању. Државе се обавезују да штите и побољшавају ту средину за салашње и будуће генерације. О праву на здраву животну средину видети више: С. Јашаревић, Социјално право, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, 2010, стр. 87. и 143. Нпр. М. Шкулић образлажући ове дилеме, помиње да би се евентуално могло говорити само о праву на "одговарајућу животну средину", а не о безузсловном праву на здраву животну средину. Видети више: М. Шкулић, Право на здраву животну средину као људско право, у: Група аутора, Приручник за заштиту животне средине, ЏЗАТО (Џпнед States Agency for International Development), Vapyxeme јавних TYKWIala H 3aMeHUKa jaBHUX TyxKUMaya CpOuje, Institute for Sustanaible Communities, Beorpag, 2011, crp. 98, 100.

*'Y наведеном контексту: "Право на здраву животну средину је право на здраво људ-

ско окружење – чисту воду, ваздух и земљиште који су ослобођени отровних или опасних материја и дејстава којима се може угрозити људско здравље." Ова дефи-