Златиборски правнички дани

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

ковање и истраживање нових потенцијалних ризика, у које спадају психосоцијална питања и ризици који произилазе из нових форми организације рада. Наглашава се и потреба унапређења "доброг посла" ("Соод Мотк" – у смислу добрих-пристојних услова рада), те у оквиру тога поштовања права запослених, унапређења партиципације, промовисања једнаких могућности, заштите безбедности и здравља и организације рада којом се подржава породични живот (тзв. "апшу-Епепају" организација рада). = На крају Стратегије (тачка 10, другог дела) социјални партнери се позивају да раде на превенцији насиља и злостављања на раду и да делују на примени Европског оквирног споразума о стресу на раду (2004). 3

Коначно, целовитији приступ заштити радне средине подстаћи ће и увођење појма "пристојног paza" (decent work) om crpane МОР, 2000. године. Тај појам, између осталог, подразумева заштиту здравља и безбедности на раду. У ствари, ради се о повратној спрези. Не може се говорити о пристојном (добром) послу без безбедних и здравих услова рада, и обрнуто - неодговарајући услови рада могу дугорочно штетно да се одразе на здравље и безбедност запосленог. Зато МОР, радећи на обезбеђивању пристојног запослења, истовремено делује и у правцу промовисања здраве радне средине.

4. Заштита од физичких и хемијских ризика на раду

Полазиште обезбеђења здраве радне средине представља заштита од физичких, хемијских и сличних (нпр. биолошких) утицаја на раду. Штетне последице ових ризика су изузетно велике, вишеструке, али су често недовољно видљиве (повреде на раду, болести, одсуствовања са посла, пад продуктивности, трошкови лечења, финансирање инвалидских пензија, трошкови отклањања загађења). Према подацима МОР, већи број људи у свету страда услед штетних услова рада, него због ратова - од последица повреда или болести стечених на раду годишње годишње умре 2,3 милиона особа.“ Свака три минута у свету једна особа погине услед повреде на раду, четири се сваке секунде повреде, а најмање три оболе.!- Годишње 337 милиона људи претрпи повреду на раду, а број професионалних обољења се процењује на више од 208 милиона. Два од три радника изложени су некима од више

и Тачка. 2, е, првог дела Стратегије.

7 Видети део други Стратегије, тачка 7.

'° Bunetu: "Framework Agreement on Work-related Stress".

|" Видети Изјаву Генералног директора МОР – Светски дан Безбедности и здравља на

_ раду, од 28 априла 2011, објављену од стране МОР, Служба Генералног директора.

> Статистичари су утврдили да се на сваку повреду са смртним исходом региструје 70 тешких повреда, око 700 повреда са појединим карактеристикама инвалидитета и 7.000 лакших озледа.