Златиборски правнички дани

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

Прикупљени подаци могу да се злоупотребе на више начина, укључујући опасност да буду коришћени у сврхе које ни на који начин нису повезане са професионалном активношћу запосленог, односно за циљеве који су различити од првобитног циља ради којег су одређени подаци били изворно прикупљени. Заштита података о личности, отуда, подразумева обавезу послодавца да, у начелу, користи прикупљене податке само у сврху ради које су они изворно прикупљани. Употреба података у друге сврхе може бити дозвољена само ако та нова, друга сврха за коју се користе није супротна њиховом првобитном циљу ("компатибилност" оригиналне и нове сврхе), под условом да су предузете неопходне мере да се спречи погрешна интерпретација података која може настати услед њихове употребе у другом контексту.“ Наведено правило је потврђено у Кодексу МОР-а о заштити личних података радника, који, додатно забрањује да се "лични подаци који су прикупљени у вези са техничким или организационим мерама које треба да обезбеде сигурност и добар рад аутоматских информационих система"

29 користе "за контролисање понашања радника".

Поред употребе у непрофесионалне сврхе, односно за циљеве који су другачији од првобитног циља њиховог прикупљања, послодавац може да повреди право на заштиту података и у случају њиховог неажурирања, откривања трећим лицима, без знања запослених, као и чувања нетачних података. Запослени, отуда, имају право увида у све документе који садрже личне податке који

28 Тако би, примера ради, подаци о продуктивности запослених који су изворно прикупљани ради одлучивања о њиховом упућивању на стручно усавршавање могли да се користе и приликом доношења одлуке о додељивању новоуведене награде за запослене. И супротно, чини се да не би било оправдано користити ове податке као основ за дисциплинско кажњавање запосленог због незадовољавајућег радног учинка. Послодавац, слично, не би смео да користи податке који се односе на врсту намирница које запослени конзумирају у фабричкој кантини за оцену здравственог стања запосленог (нпр. да ли болује од дијабетеса), иако је законом забрањено да се ови осетљиви подаци прикупљају без сагласности запослених (Ехрјапаtory Memorandum on the Recommendation No. R (89) 2, crap 49). Yu. ca Магаза Рис Musar, "Vloga in pomen Informacijskega pooblaSéenca za zagotavljanje varstva osebnih podatkov v delovnem razmerju", Delavei in delodajalci, 6p. 2-3/2007, ctp. 209-210. Protection of workers’ personal data. An ILO code of practice, тач. 5.2-5.4. Овај изузетак се, дакле, односи на техничке и организационе мере које су неопходне за функционисање информационих система, али, неизбежно имају за последицу континуирани надзор који угрожава приватност запослених, нарочито, оних који раде у рачунарским центрима. Тај готово неограничени надзор је, међутим, компензован строгим ограничењем употребе прикупљених података: они се могу користити само у сврху због које је надзор и уведен (добро функционисање информационог система), што значи да је послодавцима забрањено да на тај начин, посредно надзиру рад запослених. Сопштептату оп the ILO code of practice on the protection of workers’ personal data, erp. 13-14. 7\