Значај културне борбе у Француској

88

Члан пешнаести. — Друштво има право да иште рачун од сваког јавног службеника о његовом раду. Члан шеснавсти. — Овако друштво, коме гаранто-

вање права није обевбјеђено и подјела власти одређена, нема никако устројства.

Члан седамнаести. — Пошто је право својине свето и неприкосновено, то се оно не може никоме одузети; једино, кад то очевидно захтијева општа нужност, законским путем доказана; у том случају треба да се даде праведна и претходна накнада.

ш

Човјек, ма гдје он био, дужан је да познаје своја права, и као човјека и као грађанина. Тим више, ако се налази у земљама, којима туђинац управља, — у земљама гдје се не признају ни најосновнија права човјекова и грађанинова; због чега, у таким земљама, влада јад и чемер, у сваком погледу.

Већи дио Срба, сви Хрвати и Словенци, наши сусједи, живе у таким земљама. Ватиканско-бечки јарам све то јаче и јаче притиска ове невине жртве рода људског. То су згажена бића, у којима понос човјека стење под животињеким дахом једне назадне власти.

У интересу морала и хуманитета, у интересу цивилизације, општег мира и Прогреса, та згажена бића треба подићи, уповнавајући их с њиховим правима; треба их спасити од животињског страха, будећи им понос људски и грађански, што, притиснут у њиховим душама, чами и јеца. Ко буде овај свети посао вршио, његове жртве биће овјенчане захвалношћу будућих покољења и цијелог рода људског.

ди по

о _-____-_____ л-_