Значај културне борбе у Француској

[52]

ном ријечи, службеници наше цркве, народне српске цркве су службеници Српског Народа, коме безусловно припадају. Ма који покушај да се одвајају од свог народа, значило би издајство не само народу, него и самој народној вјери, коју он исповиједа. А таки покушаји, као и свако издајство, не носи користи нити дотичном народу, нити његовој религији. Јер уз мршање организма, мршају и органи, — уз опадање националне индивидуалности опада и вјерска.

(С тога су врло тугаљиве природе сви покушаји, који се испољују у томе правцу. Ти покушаји, нажалост, наилазе на усрдан дочек и код неких службеника наше Српске Цркве, у административном оквиру Аустро-Угарске монархије. Заслијепљени анти-хришћанском славом и господством, задахнути убитачним дахом бирократске сфере, ови малодушни или кратковиди чувари Српске Цркве траже Архимедову тачку тог народног монумента, да га из темеља униште. А то радећи и не предвиђају, да након тога акта баш њима се гроб отвара.

Истина, ми би били врло наивни, кад у тим покушајима не би уочили непријатељске прсте једне удружене акције, чији циљеви се не мимоиладзе. И ми би били врло непскрени, кад не бисмо одобрили природни револт српске народне душе према издајству својих заступника, као п према државном политичком систему ниског егопзма. Систему, који гази природна права санкционисаног друштва. И ми бисмо учинили атентат на сами морал, на поштење п правду, кад не бисмо сгнушањем осудили тај незаконити систем, што зобље енергију нашег народа, на штету његове природне и законите еволуције.

славна“ је п прекосувишан. По томе називи Српска Школа, Српска Општина припадају пам јите е! јасјо. То су свјетовне установе, које могу да обухвате све вјере српске народности.