Значај културне борбе у Француској

„Нико не смије бити узнемириван због својит назора, било то вјерских или ма којих другиг, само ако њижово матифестовање ме квари јавни ред, који је законом устаповљен“. (Члан 10. Човјекових Права).

„Слободни саобраћај мисли ч мњења је једно од најдрагоцјенијиг права човјека. Сваки грађанин може дакле да слободно говори, тилив, штамта, имајући на уму, да је одговорат за злоупотребе те слободе, у случајевима, што те одређује закон (Члан 11. Човјекових Права). —

Пред овом лучом народне свијести Римска Црква устукну.

П

Но тај устук бијаше часовит. Римска Црква у Француској, изгубивши свој један јаки стуб, краљевску власт, даде се на посао, да ојача још више једно од најјачих својих средстава: конгрегационистичку наставу. Пројекат врло јасан: „Ојачајмо француска покољења још више у нашем духу: тиме ћемо се опет дочепати мрачњачке власти. Дух Мрака однијеће побједу над емјелим духом Свјетлости!“ И тако реакција своју снагу удвостручи, посветивши је највише конгрегационистичким школама.

У рукама им је још јако оружје: интелектуалне снаге, традиција, новац, јака централа ит. д. Алиу рукама пробуђеног Народа је Дух Прогреса, ког води умна и морална елита.

Прва Република уочи истину Дантонових ријечи: „Послије хљеба васпитање је прва народна потреба“. И установи, у колико је било могуће, на самоме почетку, народну јавну наставу. У евакој општини требало је, да се отворе народне школе, у које, под пријетњом глобе, родитељи морађаху слати своју дјецу, најмање три го-