Значај културне борбе у Француској

дине. Године 1793. и 1794. изиђоше и наредбе, у смислу тог првог покушаја.

Како све новине задају бол старим навикама, тако и ове нове установе не нађоше усрдан дочек у многим мјестима. Још уз то, услијед честих побуна и других политичких трансформација, настаде метеж у француском народу, који засмете прве кораке народне наставе.

Реакција употријеби тај згодни моменат на своју корист. Конгрегације отворише агитацију, имајући на расположењу п материјална и морална средства. Падом прве Републике та средства постадоше јача. Пред њима пагледаше, као да и идеја о народној јавној настави сваким даном све то више п више вене,

У години 1801., први конзул Бонапарт наче дјело Револуције. Посредством лукавог и амбициозног интриганта абеа Берниа, упусти се Бонапарт у преговоре са папом Пијом УП., како би обновио везу међу Француском и папством.

Ти преговори уродише Конкордатом, који постаде законом 18. жерминала год. Х. (18. априла 1802); услијед чега мијешање Римске Цркве, у народне послове, поста приступачније. А држава, се обвеза, да установи буџет, из кога ће се издржавати култ Римеке Цркве у Француској.

1) Узрок је томе познат, јер двије године послије узакоњеног Конкордата међу Римом и Француском. папа Пијо УП. посвећује Наполеона у Богородичној Цркви у Паризу за цара француског. Том приликом, излазећи „Наполеон из цркве, угледа славног генерала „Делмаса јако снуждена.

— Шта ти је, упита га цар, што си невесео 2

— Напротив, одговори Делмас, посве сам добре воље, него нешто мислим на ових 600.000 бугера, што изгубише главе да униште оно, што сте ви сад опет установили.

Неколико дана, иза тога, Дељмас би стављен у пензију, гдје оста до год. 1813. А тад Наполеон, требајући све ове „добричине“, позва и Делмаса.

— Ргезепћ, рече, и оде да погине код Лајпцига. —