Значај културне борбе у Француској

у о

У колико се тиче конгрегационистичке наставе, она се је требала, по конкордату, да уништи; али законом од 8 месидора године ХП. даде се право оним конгрегацијама, које би добиле дозволу од Државе. Но ни тај увјет, ни сами покушаји Наполеона, да умањи мрачњачку акцију Конгрегације, не учинише много штете Римској Цркви у Француској, која развијаше своју моћ испод подземних ходника.

Истина, у години 1880-ој видимо 27.365, што јавних што приватних народних школа, но под руководством директним или индиректним духовне власти. То су школе јадне, чемерне, удешене по калупу језуитске педагогике. У њима се учаше само „а Ше, а естте еђ а ећ ег“ (читати, писати и рачунати).

Три славна дана („Јев |тој5 ојолепзез“) револуције 1880. године као да живнуше идеју о народној настави. Већ год. 1888. Гизова влада почиње неке реформе у јавној настави. По изгледу те реформе донијеше плод, јер након шест година број народних школа се удвостручи. Још уз то Француска доби први пут своје учитељске школе, што даде наду народним школама, да ће подигнути достојанство својих учитеља,

Али Гизове реформе не учинише оно, што је главно: народне школе не имађаху карактер народних установа. Оне су дисале у духу конгрегација, које се све више и више умножаваху.!

1 Под министарством Гизовим, као и Вилменовим (1841. п 1848.) била су приправљена три пројекта, гледе конгрегација, односно слободе у настави. Борба Језуита и Конгрегације против Свјетовног Друштва је оставила у аналима француске Скупштине многе напредне идеје ријетких говорника. Ријечи Литонове могу служити као девиза свакој држави: „Лрокава, рече, има право да се брант тротив поплаве и утицаја Језушта... Ускрснуће Јевушта њи това имтатропизација у Француској је права куга по народ.