Значај културне борбе у Француској

Ш

Година 1848-а: опет Револуција. Народна настава очекиваше зору. Но нада изневјери: друга Република не потраја дуго. С падом њезиним реакција још више размахну својим отровним крилима.

Пројекат министра Фалџа забоде нож у крила слободног демократског Духа. Напредни духови задрхташе, слутећи да ће пројекат постати законом, под којим ће дух слободе да допане ропства. А мрачњаци и њихове чете очекиваху, да, на темељу тога закона, запосједну најважније стратегичке тачке, одакле ће бити њихова побједа.

Шта каже Фалуов закон (ја Гог КаПопх)г

Ми би требали много више простора, да га изнесемо у његовој цјелини, али то није ни нужно. Његова садржина ће се моћи лако да сведе пи у ових десет тачака :

Т. — Прокламирана слобода наставе за основне и средње школе. Џ. — У Виши Просвјетни Савјет улави седам ду-

ховних лица: четири арцибискупа или бискупа, два заступника протестантске вјере, један члан јеврејске централне Конзисторије.

Ш. — Тако исто п у Академски Савјет се рачунају: бискуп, један свећеник кога одређује дотични бискуп, један протестански свештеник и један изасланик јеврејске конзисторије.

ТУ. — Закон означује двије врсте школа: јавне (јез бсојев риђИаџез) и слободне (јез бсојев Штег). Али ове друге општина може да присвоји. Надзор над свима школама припада свјетовњацима (Јатаиез), као и свеће-

ницима, (ессје5јав цев): паросима, пасторима или рабинерима. У. — У основну наставу улави и наука о моралу и наука о вјери: