Значај културне борбе у Француској

85

манифестацијама, у којима клерикализам не увмиче ни од каквих средстава.

Година 1900. остаје пренеражена пред пошљедицама мрачњачке реакције. Буланживам, Драјфусова афера, немири по улицама, нелојално поступање реакције, испољене у струји клерикализма, — све то даде повода 08биљним патриотским и напредним духовима, да уоче опасну ситуацију, у којој се нађе Прогрес и Република.

Од године 1877., па до 1900., у 238 године дана, број непотврђених конгрегационистичких завода је нарастао од 14.000 на 75.000. А број потврђених, који су требали, да мало по мало, под законима Треће Републике, ишчевну и уступе мјеста народним школама, није спануо, у пистом року, већ на мању половицу. Од 118.790, остало их је још 24.409.

Број еклевиастика, мјесто да опада, он се, ва вријеме Треће Републике, утростручава. Док их је било на почетку Х1Х-ог вијека само 60.000, тај се је број, на крају истога вијека, како показује статистика од год. 1900. повећао на 190.000. Добра Конгрегације, прије педесет година, су вриједила 50 милиона франака, а у години 1900-ој износе милијарду франака.

Политика Конгрегације у Француској, као и свугдје, проткана јевуитским моралом, употребљава сва могућа средства, да достигне циљ Римске Цркве. Софизми се употребљују, да се руше закони, а калуђери и сестре свлаче своја одијела и облаче лаичка (свјетовна), да би се па тај начин увукли у слободне школе и тако ширили своју мисију. Једном ријечи, сва средства доввољене и недозвољене једне пропаганде, гомилају се у рукама реакције. Помоћу бесједа по црквама и ван цркава,“

1 Год. 1897. догоди се страшни пожар у Паризу. Мјесеца маја букну пламен у великом базару „де ја Сћагце.“ Француска се обуче у црно, видјевши многобројне жртве тог ужасног случаја. Француска влада, хтијући да задовољи осјећаје и својих религиозпих