Значај културне борбе у Француској

Нова маска реакције, испод које тајна акција куљаше, забрину Републику и њезину владу, на челу које бијаше врсни ученик славног Гамбете и одлични дипломата Треће Републике. То је Валдек-Русо.

Закон Валдека-Русоа о асоцијацијама и конгрегацијама опет скида и дере лажни плашт Римске Цркве. Пред тим законом, кога посланичка комора одобри 28. јуна 1900., са 318 гласова против 219, — пред тим законом реакција се нађе у узбурканом мору разбијених нада. Њена акција, видећи се заустављена, пада у грозничаво стање, и отима се... хоће да још живи... Агонија, у коју је баци Валдек-Русовљев закон још и данас траје, а можда ће трајати и до оног часа, док п задња варница мрачњачког духа не ишчезне у младој и здравој сфери народног Прогреса.

УШ

Само на темељу закона о удружењима, конгрегације су могле да злоупотребљују своју активност и за вријеме Треће Републике. Потреба је, дакле, тражила један пут закон, који би могао доскочити свима смицалицама језунтске политике Римске Цркве. Стогодишње искуство је дало доста градива републиканским политичарима и искреним патриотама Француске Републике. Али то градиво, будући расцјепкано и разбацано, требало је да нађе вјештог мајстора, који ће га методички сабрати п вјешто заокружити. Потреба је захтијевала, да се већ једном отворе очи п многим честитим слијепцима, како би угледали црне тачке фаталне реакције. Вријеме је искало, нужност је захтијевала човјека-мајстора, који би испунио те услове и који би знао да унесе свјетлост у што бројније слојеве загушљивог мрака.

Епоха избаци на површину генијални дух Валдек-Русоа .