Значај културне борбе у Француској

44

нистичкој просвјети. С тога приговори, у овом погледу, управљени на министра Комба, нијесу посве оправдани. „Чудим се, како неки политичари, рече министар Комоб, који сматрају као критеријум јавног мњења, мишљење извјесне средине, извјесног комитеа или стола, могу да с осмјехом на уснама одобравају њихово судјеловање у бризи око модерне политике са вјерским питањем. Но, господо, треба имати на уму, да ће овај проблем остати још дуго као један од битних фактора наше политике... Међу свима чињеницама, о којима наша политика треба да води рачуна, ниједна није од толиког значаја, као ова чињеница католицизма, који, прелазећи дуги низ стољећа, са монополом наставе, монополом идеала, се је дочепао социјалног штатута, од кога се не може лако да одвоји...“:

Но те везе католицизма са „социјалним штатутом“ већ је ослабила Велика Револуција. Народна Воља се пробудила: она се испољује у чистој демократској политици, коју треба да воде њезини легални заступници. Њихова борба са Римском Црквом, то је борба Народне Воље са незаконитом и злоупотребљеном влашћу, под којом, захваљујући кобном закону навике, још стењу са задовољством, многе индивидуе убијене Народне Воље. Морална дужност заступника Народне Воље, Државе, јесте та, да спасава таке индивидуе, које нису одјељене јединке, него чланови друштва, чланови те удружене Воље.

„Нико не може спорити моралну величину, рече на једном банкету министар-предсједник, нашег рада, као ни безбројне потешкоће, које нас сретају у вршењу политичких и социјалних реформи. Очевидно је за цио свијет, да се ова реформа (реформа наставе) тиче најузвишенијих интереса и највећих питања у животу на-

1 Из говора министра Комба, приликом дебате о конгрегацијама у Сенату 27. јупа 1903.