Значај културне борбе у Француској

+

шег народа. Истина, она дрма друштвом, из темеља, услијед неминовних трзаја, притискујући његове навике и његове осјећаје. Она је управљена против једне огрдмне власти, мрачне власти конгрегације, пред којом дрхтаху монархијске владе. Та мрачна власт знала је да улије безразложну бојазан и републиканским владама, постигнувши, на тај начин, од њих сервилност разума и срца. (Одобравање).

„Нијесу то била само министарства, уосталом по својој природи пролазна, што су пропала, тежећи, да ограниче ту власт. Та и сами закони су устукнули пред њом. (Бурно одобравање)...

„Па и кад бисмо изгубили терен у овој колосалној борби, не би требали да се нађемо у чуду и да губимо одважност: немогуће је трансформисати народни дух у двије године дана, који је трован цијелим стољећима...

„Но, господо, ми не само да не губимо терен, ми га шта више добивамо. Ми смо посадили републиканску заставу у општинама, које су биле до сада цитаделе реакције. Са нашом заставом учинићемо да продру наше идеје. Истргнућемо умове испод вјековног јарма, који их притиска. Настава, ослобођена калуђерског туторства и повраћена у народне руке, ослободиће у своје вријеме и наша покољења. Ту, као иу већ напреднијим општинама, демокрација, поставши господар своје судбине, ступаће рапидним корацима на широком путу прогреса и слободе (Живио п поновно одобравање)...:

Истичући републиканску политику, министар-предсједник настави:

„--- Ултрамонтански дух се довијаше током толиких стољећа, да стегне нашу несретну земљу у пекље конгрегационистичке мреже, која је вјештачки исткана. Ре-

1 Говор министра-предсједника Комба, на банкету, у Каркасону 24. јуна 1904.