Значај културне борбе у Француској

+8

Француска је дужна, на темељу тог уговора, да уздржаје римо-католички култ и исплаћује његове заступнике. Заступници су дужни, да испуњавају своје дужности, напрам Држави, како се углавило у Конкордату. Премда се буџет Француске управљао увијек на темељу уговора, ипак Римска Црква, у Француској, није одговарала — по језунтској моралци — својој задатој ријечи. Влоупотребе тог уговора, од њезине стране, су се сваки дан множиле. „Може се рећи, рече Комб, да има више од тридесет година, како еклезијастичка власт са све већом и већом смјелошћу екеплоатише Конкордат, на корист својих интереса. Она га је безочно оскврнула и оскврњава га без прекида...

„Час је дошао, кад би свако паше стрпљење и свако наше ћутање значило, не само неизмјерну слабост, него би потврдило и абдикацију наших права као и неиспуњавање наших дужности.

„А то би значило издајство напрам Репуолици, издајство напрам Народу.

„Ми смо позвали еклезијастичку власт, тог упорног нарушитеља Конкордата, да нам одговори већ једном за свагда, хоће ли се држати уговора, као што му се и влада стално покоравала.

„Будући наш позив на испуњавање обвезе је остао без икаква успјеха, ми емо обзнанили Ватикану, да прекидамо ес њиме дипломатске везе...

„Гоеподо, ја сам тврдо убјеђен, да ће републиканци без колебања, одобрити мисао о разводу, и ја мислим, — шта више, ја сам сигуран, да ће ту мисао одобрити, не из неког нерасположења напрам хришћанске свијести, него на основу друштвеног мира и вјерске слободе. Тако исто, на пистом овом основу, Комора ће да се бави п титањем о растави Цркава од Државе...