Значај културне борбе у Француској

49

„...Како би одјељењем Цркава од Државе настала, нова и трајна ера социјалне слоге, у којој би била зајемчена стварна слобода вјерским општинама, без разлике...“

Римека Црква не признаје никакву власт већу над собом, из чега излази, да и сваки уговор с њоме је узалудан. „Католичка доктрина одбацује сваки систем реципрочне слободе, у односу Цркве пи Државе, и она се позвивље, да би поткријепила своју тврдњу, на фамозну енциклику Пија 1Х., на Силабуес.

„Срећа је, господо, да не живимо више у оном добу, кад се стрепљаше од анатема, које и Силабуе тако обилно сипље на све оне, који га не припознају.

„услијед одвојења Римске Цркве од Државе, пријете нам реакционарни листови, да ћемо изгубити протекторат хришћана у орјенталним крајевима!...

„Прије свега, питање сепарације и питање протектората немају нужне везе. Прво се тиче наших одношаја са папом, друго се односи на наше релације са другим силама. Но ја не мислим, да се заустављам на. овом опажању, — ја хоћу, да се осврнем на друго гледиште.

„Папство се љуто вара, ако мисли, да ће му Француска служити ва његове сврхе. Наше претензије нијесу више, да Француска носи титулу најстарије кћери Цркве (ЕШ Ше атпсе де 1 Еове), којом се поносила монархија. Напротив, ми смо тврдо убјеђени, да наш углед и наш утицај данас искључиво зависи од наше снаге, као и од принципа части, правде и хумане солидарности, — принципа, што су учинили, да модерна Француска, нашљедница великих социјалних максима Револуције, добије одјелито мјесто у свијету.“

Значај културне борбе у Француској 1 Дајте право сваком човјеку, које му припада као човјеку, ослободите му разум, срце и вољу, како би могао а