Значај културне борбе у Француској

Отуда и долази, да школе, предвођене и управљане духом Мрака, профанишу само име школе, профанштиу права дјетета као човјека, права породице као честице друштва. С тога је јасно, да школска настава искључиво припада Народном Духу, — духу Свјетлости.

У Француској, будући је Влада законита изабраница Народног Духа, њојви у дужност спада, да испуни што прије Народну Вољу, која стоји једино под утицајем својих права.

Треба дакле имати на уму, да укидање конгрегационистичких школа није пошљедица злоупотребљене власти, — то спада у дјелокруг духа Мрака — не, то је пошљедица слободе, братства и једнакости, — пошљедица човјекових и народних права.

Држава, у Француској, не иде за тим, да јавна настава постане њезин монопол; напротив, она се труди пи хоће, да јавна настава постане монопол оног народа, који у Француској живи. А она само придржава право контроле; али контроле, у којој је испољена дужност, што јој је у аманет стављена од стране Народа.

Тако исто треба држати на уму, да борба Француске против Римске Цркве није борба, као што би хтјела, реакција да је прикаже, антихришћанска или атепстичка. Напротив, она иде за тим, да осигура слободу сваке вјере Ја Прегће де сопзејепсе —, чему се на жалост Римска Црква, као и да није хришћанска, енергично одуппре. Идеја модерне Француске је та, да једном за вазда стане на пут ватроломејским ноћима, да ишчупа пнесношљивост из душе свог Народа, да унесе мири спокојство међу људма. „Слава Богу на висини, а мир људма добре воље на земљи“, рече Христов на уста евангелиста. Луке.

То рече Христос, то хоће и дух Прогреса, то хоће данашња Француска. Но Римска Прква то неће; она је заборавила и самог Христа, напивши се лудог плуто-