Значај културне борбе у Француској

мјеста п позната по тој тужној успомени, која се спомиње под владом Фрање 1.

Ђорђе Бужанам, псторичар и пјесник, (1506.—1582), написа свој зопит ши, у коме, духовитом сатиром, шиба пороке свећенества католичког и жигоше недошљедност и лијеност манастирског живота. Год. 1589. издаде и свој Егапесјасап. Ради тијех списа ставише га у затвор, одакле побјеже у Енглеску. Његова глава би уцјењена.

Године 1546. изгори на ломачи у Мо-у, у Француској, четрнаест протестаната, само ва то, што су присуствовалш свом богослужењу.

Етјен Доле, свршивши париски универзитет, постаде секретаром француског посланства у Венецији. Након тога дође у Француску, гдје стаде да жигоше нечовјечно угњетавање Римске Цркве. Нарочито његов говор, изазват осудом Жана Катирс-еа у Тулуву, учини да га инквизитори забиљежише у свој тефтер.

Отворивши штампарију у Лиону, изда Маро-ова, Раблеова, Ерасмова п Стапиленепова дјела, што учини да га генерал — инквизитор Матија Оррп (1542) оптужи ради „јереси“. Би осуђен на ломачу, но уложивши призив, ослободише га након петнаестомјесечног затвора.

Вративши се у Лион, попови потплатише неког Компен-а, да га убије. Но Долен, бранећи се, убије Компена. На што римски свећеници бацише у масу једну подлу измишљотину, по којој је Долен завео 'Компена, са једном похотном намјером. Но та легенда не учини Долену штете, доказавши се, да је измишљена. Његов: непријатељи хватише се другог средетва. Послаше двије бале „јеретичких књига“, за Париз, ставивши на балама име Доле, као да су од њега послате. Наравно, двије бале бијаху заплијењене одмах, чим су у Париз приспјеле. Етјен Доле би одведен у тамницу, одакле побјеже у Пијемонт. Но, дошавши једне ноћи у Лион, да

види своју жену и дјецу, ухватише га и поново затво-