Значај културне борбе у Француској

63

рише. Оптужен као јеретик, нарочито ради пријевода једног Платоновог дјела о смрти, би спаљен на ломачи, у сред Париза, а његова дјела бачена у ватру.

Жил Ромен, знаменити сликар, инђинијер и архитект, илустровао је Аретинове сонете. Због тога та осудише на емрт, од које, на вријеме, побјеже, узевши на се име Фридрика од Гонзаге. Папа Клементо УШ заповједи, да се ухапси Шарк Антоан, резач тијех слика.

Франсоа Рабле, неумрли писац Гаргантуе и Пантагруела, допаде !п-расе-а (белај-сандука), поставши свећеником : п то за то, што је показивао велику наклоност наспрам грчкој литератури и свјетским наукама. Ту би оставио и своје кости, да га пријатељи нијесу спасли. Бивши у Лиону, приликом гоњења Доле-ова, мораде бјежати испред крволочности Римске Цркве.

Мишел Серве, славни медицинар и филозоф француски, бијаше један од највећих научењака свога вијека. Њему треба да захвалимо, што знамо процедуру крвотока. Написавши своје дјело Кезшичоп ди Скејепапаге, би ради тога ухашшен. Помоћу својих пријатеља одатле умаче, но судски процес се настави, осудивши га на смрт. За то вријеме, он бјежаше пут Италије, но пролавећи кроз Женеву, би ухваћен и послат у затвор. Ту, у затвору, поступали су с њиме на најдивљији начин, не допустивши му ни да узме свог адвоката, да га брани. Год. 1558. ненаситиви тирани спалише га жива, привезавши му за ногу његово дјело, које горе споменусмо. Ренее де Франс, војвоткиња од Фераре, бијаше жена веома образована и врло начитана. Њезин двор је бпо уточиште слободоумних Француза, који бјежаху испод зликовачког ножа јадних свећеника. За њезине епохе, Језуити се настанише у Ферари. Краљ Ханри П., обавијештен од ових страшних калуђера, посла Ориза год. 1554. једног фанатичног инквизитора, не би ли могао