Значај културне борбе у Француској

64

приволити Рене-у, у крило Римеке Цркве. Покушај оста бевуспјешан: ужасне успомене, што их оставише Борђије у Фарар-у, не могаху да улију, код војвоткиње, ни најмање поштовање напрам папизму.! Тај неусијех ражљути инквизитора: Ренее би доведена пред суд Инквизиције, који је осуди на вјечну робију и конфисковање свију њезиних добара. Плач њезине дјеце и сузе њених дворкиња не ублажише ни мало нитковско срце ОВИХ дивљих тирана.

Шарл Демулет, један од највећих јуриста својега. доба. (1500. —1566.), би одређен да проучи један правни спор, што се догоди у тој епохи, међу француским краљем и папом Јулијаном Ш“. Демулен даде право краљу, ради чега папа у спору попусти, али за то сва жућ његова и његове околине се изли на славног познаваоца закона. Сва дјела Демуленова бијаху бачена у ватру, и оштро забрањена, под пријетњом велике казне, ко их буде читао.

Римски мисијонери рупише у његову кућу и стадоше пљачкати. Његов живот би био у опасности, да га не спасе један од његових пријатеља. Демулен побјеже у Њемачку. Но вративши се у Француску, управо кад се бијаше отворила борба међу Универзитетом и Језуитима, написа једну расправу, у којој није сакрио истину о кобној кумпанији Исусовог реда. И овог пута,

1 Александар УТ. постаде папом посредством дуката. Он учини кардиналом, спна своје сестре, Јована Борђи-у. Овај покварени папа, родоскврник, лопов и убица. хоћаше, приликом једне забаве, да 0трује богатије прелате и кардинале, како би их могао наслиједити. Но слуга, преваривши се, даде отровно вино Александру У, који истог часа умрије. Прет Божји стигао је на вријеме.

2 Овај опет папа, познат као педераста, не занимаше се ничим, сем раскоши и уживања. Његова непристојност оде тако далеко, да учини једног свога слугу кардиналом, који не имађаше никаквих заслуга.