Значај културне борбе у Француској

његов живот бијаше у опасности. Једино има да захвали Парламенту, који га уве у заштиту.

Анн ди Бург, савјетник Парламента у Паризу, препоручиваше да се употребе милостивије мјере напрам протестаната. Арцибискуп париски га оптужи, да је јеретик, ради чега би спаљен на ломачи год. 1559. на Гревском Тргу у Паризу. Његова добра, наравно, бијаху конфискована.

Жана де Леона, једног од шпањолских калуђера, Инквизиција у Севили прогањаше ради „јереси“. Ухвативши га у Холандији, ставише му главу. у гвоздени оклоп, а уста му зачепише једним кочићем тако, да су му пјене на уста ишле. Доведен у Севилу би спаљен на ломачи г. 1560.

Године 1561. наста касапљење Водод у Калабри. У једанаест дана би заклано, послије разних мука, двије хиљаде људи и жена.

Андре Везал, славни медицинар и творац анатомије, био је љекар Карла У., а касније Филипа И, у Мадриду. Вевал би осуђен на смрт од инквизитора ради тога, што је секциро једну лешину. Но казну му претворише у поход пут Јерусалима, на што славни анатомист пристаде. Но на путу умрије од умора и глади.

Гобине 1566. би оптужена једна млада жена, како је припомогла својој сестри протестанки, да побјегне из Рима. Папа Пие У. нареди, да је дотле туку, док не побаци дијете из своје утробе. Онда је предаде тројици доминиканаца инквизитора, који је метнуше голу на ногаре, пребијајући јој зглобове и пржећи јој материцу усијаном кустурином.

Тобине 1566. Папа Пише У., овласти војводу д Алб-а, да, у његово име, ишчисти Фландрију од „јеретика“. Сваки дан бројаше, од сунчаног уранка, па до заласка, 600 удављених. А рат учини те паде 150.000 жртава. да католичку војску у Фландрији, велики историчар Мишле