Значај културне борбе у Француској

68

шле, у својој „Француској Историји“, описује ужасне муке, што трпљаху невине жртве, под крвавим мачем злокобног папизма. Све, што се не савијаше до земље, пред клерикалним духом Римске Цркве, прогањаше се и убијаше. Али не само људи, по п наука, књиге, бацаху се на ломачу и уништаваху. Само Вартоломејска ноћ, како рече Мишле „уби филозофију — Рамиса, а тако исто и умјетност — Жана Ружона.“ Једном ријечи, и ХМ. вијек доказује познату истину, да је Римска Црква непријатељ прогреса, а заштитник свију мрачњачких идеја, које човјека претварају у скота, а народе у понизно робље. —

1

Фрањо Џуци, оптужен због атеизма, мораде бјежати из Оксфорда. Вративши се у Енглеску, би затворен. Изашавши из затвора, оде у Холандију, а одатле у Пољску. Сврши на ломачи у Риму 1600. год. само за то, што је проповиједао, да ће сваки поштен човјек бити спашен, ма то био пи многобожац или слободни мислилац.

Павле Фоскарини, знаменити математичар (1280 до 1616), написа књигу, у којој рече, да се земља окреће. Књига би забиљежена у Индеке, т.ј. проклета и запаљена. „ућилио Ватини, знаменити филозоф талијански, бијаше и професор филозофије у Лиону. Издавши многа дјела, између којих се особито истиче „Разговори о Природи“, би оптужен због атеизма. Но на суду, не могавши му то доказати, изведоше једног лажног лицемјера, који рече, да је чуо ив његових уста непобожне ријечи. Осуђен 1616. у Тулузу, на ломачу, калуђери Инквизиције му ишчупаше језик усијаним клијештима и онда га жива спалише.

Теофил Вјо, француски пјесник, издавши своју збирку пјесама, под насловом „Сатирички Парнас“ био