Значај културне борбе у Француској

то

отворено дјела својих другова, препоручујући им сношљивост напрам другим вјерама. Другови га облагаше да је омађијао Уршулинке једног манастира, у који Грандие није никад ни ногом стао. Једна хистерична нона, би употребљена као тобожњи свједок. Грандиа затворише и осудише на ломачу, што би и извршено у присуству силне свјетине (18. августа 1634.).

0д године 1630. до 1640., Франпуска јечи под мачем инквизитора. За најмању ствар осуђиваху се невине жртве. Тако, ако је неко био трн у оку Јевуита, требало га је оптужити, да је мрсио уз пос, што учини да стигне на ломачу. Фа

0д године 1632.—1648. Кардинал Сотомајор, велики Инквизитор Шпаније, учинио је, да се ухапси и осуди 4576 особа, што су биле сумњичене због јереси: 780 бијаше спаљено на ломачи, а остале мучаху разним мукама.

Галилео Галилеи, знаменити математичар, физичар и астроном, био је такођер жртва мрачњаштва Римске Цркве. Језуите и Доминиканци га јавише Инквизицији „због јереси.“ Папски двор га стаде опадати, изрекавши ову осуду:

„Тврдити, да се сунце не креће и да је у средини свијета, значи одобравање једне абсурдне мисли, која је лажна у филозофији и која је, по својој форми, јеретична, — јер се тако мишљење потпуно противи Светом Писму; тврдити да земља није у средини свијета, и да се креће око сунца и око своје оси, тако је исто апсурдно, исто се противи и у филозофији и у вјери.“

Све Галилејове књиге, као и Коперникове, Дидакусове, Астуникаове пи Фоскаринине бијаху забрањене од стране Инквизиције. „Смрт или катанац на уста!“ то бијаше предложено Галиле-у, који ппак год. 1682. изда на. јавност своје нове доктрине. Папа Урбен УШ. (1638.), као управник Инквизиције, позва га пред „свети суд.“